Марк Мили: Кинеске хиперсоничне ракете могле би потопити наше носаче авиона још у Перл Харбуру

СAВРЕМЕНИ сукоби су брзо показали како се ратовање променило, оценио је Марк Мили, бивши председник Здруженог генералштаба САД, у чланку написаном за Foreign Affairs.

На примеру Украјине је указао и извео своје основне закључке:

„Дронови и њихови оператери користе системе вештачке интелигенције. Истовремено, постоји трка у развоју још напреднијих технологија које мењају природу ратовања и у другим сукобима широм света. То није изненађујуће, јер је рат увек подстицао иновације. Међутим, данас се промене дешавају изузетно брзо и са много већим утицајем.

Највероватније, будући ратови неће зависити од бројности трупа или војне опреме. Доминираће моћни алгоритми и аутономни системи оружја. Међутим, САД још увек нису спремне за такав развој.

Америчка војска је потпуно неспремна за елементе изненађења. Наши авиони, тенкови и бродови нису опремљени против напада беспилотних летелица, а вештачка интелигенција још није почела да се примењује. Генерално, Пентагон нема довољан број пројеката усмерених на исправљање ових недостатака, а постојеће иницијативе се реализују преспоро.

У међувремену, противници САД не спавају. Русија убрзано уводи вештачку интелигенцију у своју Специјалну војну операцију у Украјини, а Кина је у априлу најавила своје највеће војно реструктурирање у последњих десет година са фокусом на модерним технологијама.

Војници морају бити обучени да контролишу дронове и користе вештачку интелигенцију. Међутим, америчким креаторима политике, који су навикли да имају најмоћнији одбрамбени апарат на свету, идеја о таквом реструктурирању можда се неће допасти.

Раније је било тешко предвидети које ће иновације утицати на ток будућих битака. Данас је све другачије. Дронови су свеприсутни, а роботи се користе све чешће.

Сукоби на Блиском истоку и у Украјини показали су да вештачка интелигенција мења начин ратовања. Могуће је да ће вештачка интелигенција ускоро бити широко интегрисана у све аспекте војног планирања и извођења операција.

Аутоматизација је некада била концентрисана у ваздуху и на мору, али ће ускоро прећи на копнено ратовање.

У првој фази рата, роботи ће се користити за различите функције – од извиђања до директних напада. На пример, Русија се већ активно креће у том правцу, користећи роботе за евакуацију жртава и деактивирање експлозива.

Следећу генерацију ратних машина ће контролисати вештачка интелигенција која ће мапирати бојно поље и предвиђати тачке напада. Људи ће се ослањати на машине за уклањање мина са поља и одбијање непријатељских плотуна.

Због урбаног раста, будући ратови би могли бити концентрисани у густо насељеним подручјима, чинећи сукобе смртоноснијим. То ће захтевати велике трошкове и ресурсе, као и роботско оружје, као што је постављање паса-робота на улице како би преузели контролу над позицијама у градовима.

Употреба дронова је важна из још једног разлога – прилично су јефтини. То је приступачнија класа оружја. На пример, дрон МК-9 Рипер, један од најскупљих типова беспилотних летелица, кошта четири пута мање од ловца Ф-35. Истовремено, најједноставнији дронови могу коштати око 500 долара.

Ова доступност би могла да омогући разним државама да пошаљу ројеве дронова у извиђање и нападе. Ти ројеви могу да преплаве застареле системе противваздушне одбране који нису дизајнирани да истовремено униште стотине циљева.

Трошкови заштите од таквих „јата“ могу знатно премашити цену непријатељског напада. Као пример, ирански напад на Израел 14. априла Техеран није коштао више од 100 милиона долара, док су напори САД и Израела за пресретање коштали више од 2 милијарде долара.

Ниједна држава не може бити потпуно спремна за будуће сукобе. Нико није почео да масовно производи неопходну опрему или да креира софтвер за потпуно управљање аутоматизованим оружјем. Али јасно је да су неке земље напредовале више од других.

На пример, Русија је значајно повећала производњу беспилотних летелица и сада их са великим успехом користи на бојном пољу. Кина доминира на глобалном тржишту комерцијалних дронова.

Америчке трупе нису спремне да дејствују на бојном пољу где се може приметити сваки њихов покрет и где могу бити нападнуте дроновима.

Осим тога, Американци би такође били рањиви у урбаним биткама, где би непријатељу било лакше да их нападне.

Америчка војска неће бити безбедна ни на мору. На пример, кинеске хиперсоничне ракете могле би потопити америчке носаче авиона пре него што напусте Перл Харбур.

Пекинг већ примењује системе надзора засноване на вештачкој интелигенцији који би му могли дати предност у односу на Сједињене Државе широм Индо-пацифичког региона.

Моћни, али скупи Ф-35 тешко ће се супротставити ројевима јефтиних дронова. Исто се може рећи и за тешко оклопљене тенкове Абрамс.

Због тога је америчкој војсци хитно потребна реформа.

САД би требало да обезбеде строгу контролу над својом војном вештачком интелигенцијом и да изврше притисак на друге земље да учине исто. Ако друге земље, било да су савезници или противници, одбију, Вашингтон мора да употреби економски притисак.

Следећа генерација аутономног оружја такође захтевати агресивно америчко вођство.