ДОК се чека обраћање лекара болнице „Шарите“ у Берлину, где се лечи руски опозициони лидер Алексеј Наваљни, светла јавности су са разлогом усмерена ка Хуманитарном фонду „Синема фор пис“ Словенца Јаке Бизиља који је био довољно моћан да издејствује преко Ангеле Меркел пуштање Неваљног „из заточеништва“ сибирске болнице.
Јака, председник Фонда „Синема фор пис“, по доласку авиона из Омска рекао је новинарима да је транспорт у Берлин организован за кратко време, да кошта много али да трошкове нису сносили ни немачки порески обвезници ни Фонд, већ приватна лица. Додао је и да Наваљног не познаје лично…
Међутим, Јакин „фонд“ у Србији је познат. „Синема фор пис“ је почео са радом у Босни и Херцеговини 2011. године, када је успоставио Канцеларију за стварање библиотеке филмова о геноциду. Библиотека филмова о геноциду, бесплатна и онлајн, треба да обједини аудио-визуелна сведочења о 10.000 преживелих из сребреничког геноцида.
Претходно, Словенац је био промотер осредњег филма Даниса Тановића „Ничија земља“, који је окићен Оскаром за 2001, а заслужан је и за „ремек-дело“ Анђелине Џоли о српским силовањима „У земљи крви и меда“, из 2012, филма од чије се једностраности преврће желудац свакој разумној особи.
Наиме, Јака Бизиљ је иницијативу „Синема фор пис“ покренуо као „гала платформу“ за комуникацију о хуманитарним, политичким и друштвеним темама путем медија. Анђелина је награђена прва 2012. Интересаннто је да је Боб Гелдоф „Јакине свечаности“ описао као награде „Оскар са мозгом“.
Оснивач „филма за мир“ је тако 2014. године позвао „Пуси рајот“ на Олимпијске игре у Сочију, увео их у Холивуд, затим и у Белу кућу, „како би промовисао глобалну одговорност за људска права“. Познато је његово залагање за ажурирање Глобалне листе кршитеља људских права из године у годину.
(Новости)