МАЈКЕ СРЕБРЕНИЦЕ: Хапшење Насера Орића је „намештаљка“

Хапшење бившег команданта муслиманске војске у Сребреници Насера Орића у Швајцарској узроковало је нове поделе у Босни и Херцеговини, али и у региону који се питањем ратних злочина(ца), у потрази за истином, бави и 20 година након рата.

Једни сматрају да је поново реч о политички мотивисаном процесу, док други то виде као почетак утврђивања истине о злочинима над Србима, анализира „Дојче веле“ и додаје да су на вест о хапшењу Орића реаговала удружења жртава из оба ентитета БиХ, као и политички субјекти.
АДВЕРТИСИНГ

Тако председница удружења „Мајке енклава Сребреница и Жепа“ Мунира Субашић говори у прилог тези да је у питању „намештаљка“ којом се настоји да омаловажи обележавање двадесете годишњице злочина над Бошњацима у Сребреници јула 1995.

„Да је Насер крив, то би доказали и у Хагу“, инсистира Субашић, док председник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић наводи да је „задовољан“ због хапшења Орића.
Митровић то види као „почетак утврдјивања истине о злочинима над Србима“ и нада се да Србија сада неће подлећи медјународном притиску“.

Председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић осудио је хапшење Орића, наводећи да ће бити пружена сва потребна правна помоћ и заштита како би он био ослободјен.

Звиздић је уверен да је хапшење Орића политички мотивисано и напомиње да не само да је ослободјен пред судом у Хагу, већ је, каже, скинут са Интерполове потернице. Симптоматично му је, додао је, да се хапшење по налогу Србије десило у време када Велика Британија активно ради на припреми резолуције о Сребреници и пред обележавање две деценије од ратних дешавања у том граду.

Директор владине Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић изјавио је, пак, да је хапшење Орића резултат регионалне сарадње, да су сви злочини персонализовани и да је то један од поступака да се дође до истине.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је хапшење Орића једна од последица регионалне сарадње, односно сарадње читавог региона са међународним полицијским службама и подсетио да је реч о особи осумњиченој за злочин, која је ухапшена по српској потерници.

Политика Србије је да су сви злочини персонализовани и да сваки злочин има име и презиме и жртве и починиоца, нагласио је Михајловић и додао да „док суд не каже своју реч, не треба никог осуђивати“, али да је ово „један од поступака да се дође до истине“, рекао је Михајловић.

Иако званично није потврђено, Ориће је, како су пренели медији, ухапшен по потерници Србије, а у Швајцарској је требало да присуствује обележавању двадесете годишњице злочина у Сребреници.

Швајцарска гранична полиција је, пише Радио Слободна Европа, потврдила да је у кантону Женева ухапсила Орића и саопштила да је предат женевској полицији, а потом стављен на располагање Федералној канцеларији за правду (ОФЈ).

Орићев адвокат Васвија Видовић је, реагујући на хапшење, навела да њен клијент поновно ухапшен по потерници за коју је сматрала да је повучена, јер је БиХ протестовала због потернице у складу са конвенцијом из Дохе.

Србија је потерницу за Орићем расписала 2014, због сумње да је починио кривично дело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992.

Начелник Општине Сребреница Ћамил Дураковић који је, такође, јуче приведен са Орићем, али убрзо и пуштен, изјавио је да се након Орићевог саслушања очекује коначна одлука да ли ће бити задржан у ектсрадиционом притвору или пуштен. За медије у БиХ данас је из Женеве прецизирао да још нема званичне информације зашто је Орић ухапшен и поручио да се без њега не враћа.

Истовремено, у Тужилаштву БиХ, РСЕ није добио потврду о хапшењу, односно речено им је да о томе „ништа не знају“, док је из Министарства безбедности БиХ стигла информација како у Интерполовој бази података нема Насера Орића.

У међувремену, док читава ситуација која је узбуркала страсти у региону не буде добила епилог, медији преносе реаговања политичких субјеката и разних удружења на хапшење Орића, односно њихова размимоилажења по питању оравданости тог чина.

Рекције иду од тога да српска оптужница говори да систем у Србији не одустаје од политичке манипулације медјународним правним механизмима који су им на располагању, до наде оних који очекују да Орић буде бар један камичак правде у мозаику правде у Сребреници – да и српске жртве осетити делић истине и сатисфакције.

Иначе, адвокатски тим Насера Орића не искључује могућност да су швајцарске власти у овом случају починиле „административну грешку“, попустивши да избришу потерницу из система.

Адвокат Видовићева додаје да је могуће и да су српске власти након протеста БиХ и брисања те потернице, поново издале потерницу што би, према њеном мишљењу, „било супротно нормалној дипломатској комуникацији измедју држава“.

Правни експерт Дамир Арнаут, који је пред лондонским судом заступао бившег члана Председништва БиХ Ејупа Ганића, наводи да се ради о „готово идентичним ситуацијама“ и да је „Хашки трибунал у оба случаја рекао шта је имао рећи“, а уверен је и да ће и у овом случају надлежним органима Швајцарске имати ко да покаже да се ради о „политички мотивисаном процесу“ српског правосуђа.

Орића је Хашки трибунал осудио за ратне злоцине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

Након жалбе на пресуду, проглашен је невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило „да нема сумње да су тешки злоцини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да „доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу“.

Тагови: Мајке Сребренице, Насер Орић, Хапшење, Швајцарска