М. К. Бадракумар: Како је осујећен план „коалиције вољних”

Било у добром или у лошем правцу, 16. мај ће бити прекретница сукоба у Украјини. Главна ствар је да су „мировни преговори“ између Русије и Украјине настављени, а остаје нам да се надамо како ће, у суштинском смислу, продужити тамо где су стали у нацрту споразума из марта 2022. године. Ипак, морају се додати неке ограде. Чињеница да је Реџепу Тајипу Ердогану било потребно три сата да убеди Зеленског да допусти преговоре, говори сама за себе.

С друге стране, Зеленски је показао извесну флексибилност тиме што је прекршио сопствену председничку уредбу којом се забрањују било какви преговори украјинских званичника са руским званичницима, осим ако их он лично не води. Турска је поново показала да остаје значајан фактор утицаја у украјинском сукобу.

Резултат је био изванредан спектакл. Извештаји наводе да је руска делегација имала не један, већ три састанка – најпре са турско-америчким тимом, затим са турско-америчко-украјинским тимом, да би на крају уследио ексклузиван састанак само са делегацијом Кијева.

Билатерални преговори између Русије и Украјине, бавили су се темама као што су могућности прекида ватре; велика размена заробљеника; потенцијални састанак између Зеленског и руског председника Владимира Путина; принципијелан договор о одржавању наредног састанка и слично.

Украјински медији су известили да је руска страна поновила своје захтеве да кијевске снаге напусте преостале делове четири источне и јужне области које је Москва анектирала. Украјина је, наравно, одбила тај захтев. Заиста, ове теме на састанку у Истанбулу представљале су прилично обиман дневни ред за разговор од непуних два сата.

Турска игра

У међувремену, Турска се поново укључила као заинтересована страна, јер мировни процес у Украјини и њој самој пружа прилику да ближе сарађује са Сједињеним Државама, што би могло имати позитивне последице по два главна спора која су годинама оптерећивала њихове односе – Сирију и курдско питање. Радничка партија Курдистана донела је историјску одлуку 12. маја да одустане од оружане борбе и самораспусти се, што отвара могућност за окончање деценијског политичког насиља у Турској. Председник „миротворац“ (Трамп, прим. НС) у Белој кући могао би бити од помоћи Анкари.

Турска је подстакла нормализацију односа САД са исламском владом у Дамаску. Трампов састанак са сиријским председником у Ријаду, у среду, заједно са одлуком о укидању санкција против Сирије, уздрмао је геополитику Блиског истока и довео Анкару и Вашингтон на исту страну.

Путин је вешто маневрисао како би поништио план „коалиције вољних“, која је настојала да присвоји Трампа за своје ратне планове

Значајно је напоменути да се све ово догађа у позадини „западњачког“ заокрета у турској спољној политици, након Ердогановог реизбора. Традиционално, односи између Трампа и Ердогана су остали пријатељски. Довољно је рећи да Трамп може очекивати Ердоганову сарадњу у мировном процесу у Украјини, где су одлични односи турског лидера са Зеленским значајна предност, што је показано и на њиховом састанку у Анкари.

Ердоган је помагао Украјини на различите начине. Високотехнолошки турски дронови који се испоручују тој земљи, а који ће се убудуће производити локално, значајно јачају војне капацитете Кијева. Турска, као наследница османских традиција, представља други дом за татарску заједницу. Татарски језик је огуски језик који потиче од османског турског. Украјински министар одбране и блиски сарадник Зеленског, етнички је Татарин. Штавише, Турска је одбила да призна Крим као део Русије.

Москва је свесна свега овога. Путин је пожурио да превазиђе трзавице у руско-турским односима настале након промене режима у Сирији у децембру прошле године, те је 11. маја ступио у контакт са Ердоганом како би разговарали о директним преговорима између Русије и Украјине.

У саопштењу Кремља се наводи да је Ердоган „изразио пуну подршку руском предлогу и нагласио спремност да обезбеди место за преговоре у Истанбулу. Турска страна ће пружити сву могућу помоћ у организацији и одржавању разговора усмерених ка постизању одрживог мира (…) Лидери су такође изразили обострани интерес за даље ширење билатералних односа у области трговине и инвестиција, и посебно у реализацији заједничких стратешких пројеката у енергетици.“

Ердоган је тежак саговорник, али Путин је углавном био успешан у одржавању стабилности и предвидљивости односа са Турском. Турски фактор може постати пресудан ако, у неком тренутку, Зеленски престане да буде заробљеник „коалиције четворице“ („четири европска мушкетара“ илити такозвана „коалиција вољних“ – Велика Британија, Француска, Немачка и Пољска). Верујте Ердоган ће тада променити курс и преузети активну улогу.

У целини, Русија је остварила дипломатску победу јер је њена иницијатива за „директне преговоре између Русије и Украјине без претходних услова“ наишла на добар пријем код америчког председника. Формат ових преговора подразумевао је наставак руско-украјинских разговора из Истанбула, вођених 2022. године. Путин је вешто маневрисао како би поништио план „коалиције вољних“, која је настојала да присвоји Трампа за своје ратне планове у Украјини.

Москва „држи гард“

Коалиција четворице осећала се охрабрено последњих дана због уверења да би Трамп могао наметнути драконске санкције ако Русија не покаже искреност у својој намери за постизање мира. Међутим, за сада Трамп остаје укључен у дијалог са Путином. Прошле недеље, амерички председник је изјавио да ће „пробој“ у украјинском мировном процесу бити могућ само путем самита са Путином. Дакле, могло би се рећи да скори преговори у Турској представљају један велики корак назад за коалицију четворице (вољних).

Челник руске делегације и председников помоћник, Владимир Медински (који је водио и оне преговоре у Истанбулу из марта 2022. године) изјавио је за медије да је Москва „задовољна“ резултатима преговора и да је спремна да „настави контакте“ са Кијевом.

Кремљ је потврдио да се, без обзира на преговоре у Истанбулу, настављају руке војне операције у Украјини

Ипак, треба бити свестан да Москва након овога неће „спустити гард“. Путин је 15. маја одржао састанак са сталним члановима Савета за безбедност, највишег тела за креирање политике у Русији, како би разматрали преговоре у Истанбулу. У саопштењу Кремља се наводи да је Путин „поставио задатке и утврдио преговарачку позицију“ руске делегације у Истанбулу.

Кремљ је истовремено потврдио да се, без обзира на преговоре у Истанбулу, настављају руске војне операције у Украјини. Врло је занимљиво да је Путин 15. маја извршио најаву о именовању генерала-потпуковника Андреја Мордвичева („Генерал Пробој“) за команданта руских копнених снага.

Генерал Мордвичев, иначе човек под западним санкцијама, има веома жестоку ратну репутацију као командант Осме гардијске комбиноване армије руског Јужног војног округа, која је била снажно укључена у опсаду Мариупоља 2022. године, као и у битку за Авдијевку 2023-2024. године.

Именовање генерала Мордвичева долази у тренутку када се појављују извештаји који тврде да Русија припрема велику офанзиву у Украјини. Тренутно је на фронту распоређено више од 650.000 руских војника.

Очигледно је да на руској страни у Украјини и даље има стратешких непознаница. Путин је решен да одржи такво стање и да из тога извуче користи у месецима (или годинама) које долазе. Именовање генерала Мордвичева ће, у том контексту, бити врло запажено од стране НАТО-а.

У интервјуу из 2023. године, генерал је приметио да има „има времена“ када је реч о руском наступању у Украјини. Потом је додао: „Ако говоримо о Источној Европи, што ћемо, наравно, морати, онда ће то трајати и дуже.“

Зеленски такође игра двоструку игру. Министар финансија Украјине, Сергеј Марченко, рекао је на састанку на високом нивоу у Лондону: „Да бисте се припремили за мир, морате бити спремни за рат. Дакле, морамо да планирамо. Можете ме звати циником, али у ствари сам само министар финансија.“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: indianpunchline.com

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Burak Kara/Getty Images