Локомотива европског развоја на слепом колосеку: Има ли спаса немачкој привреди?

Немачка привреда je под све већим притиском, а аналитичари предвиђају да би и ову годину могла да заврши у минусу. Водећи немачки економски институти смањили су своје прогнозе за 2024. и сада сматрају да би привреда на крају ове године могла да падне за 0,1 одсто. Немачка економија је прошле године била најслабија међу великим земљама еврозоне и забележила је пад од 0,3 одсто.

Последњи извештај Института за економска истраживања ИФО из Минхена разоткрио је да је пословно расположење у Немачкој најгоре за последњих осам месеци.

Аналитичар Бранко Павловић каже за РТ Балкан да то што се сада мењају прогнозе за Немачку, није никакав заокрет у тенденцијама у немачкој привреди, већ да је последица прикривања стварног стања и лажног оптимизма.

„Они који процењују изгледе за наредну годину, када су прогнозирали за 2024. хтели су да улију оптимизам у раст највећих привреда Европске уније, поготово немачке економије, да би политичкој гарнитури која је на власти обезбедили да могу да кажу да је криза била пролазна и да ће следеће године ситуација бити боља. Јасно је било да ствари не могу и да неће бити добре. То им је било важно да би се смирило, пре свега финансијско тржиште, али и очекивања грађана и тиме подстакле привредне активности. Сада то долази на наплату и није никакво изненађење, већ је постало немогуће сакрити да Немачка клизи ка рецесији“, објашњава Бранко Павловић.

Он указује да је политика која је следила америчке интересе битно угрозила Немачку, у сваком облику, а највише привредно, прекидајући односе са Руском Федерацијом. Павловић напомиње да нису у питању само јефтини енергенти из Русије, на које привредници више не могу да се ослоне.

„Немачке компаније, иако покушавају да заобилазе санкције, неминовно су претрпеле штету јер су изгубиле тржиште. Прошле године су прогнозе за 2025. биле да ће Немачка имати 1,5 одсто раста, а сада већ то смањују на око 0,5. То значи да ће и следећа година бити рецесивна за немачку привреду“, каже Бранко Павловић.

Он указује да се отворио и други ниво, јер Американци не само што Европи сада продају скупљи течни гас, већ да би ублажили рецесивне токове у САД, уводе драматичне мере протекционизма и субвенционисања сопствене привреде.

„Будући да су они монетарно јачи од ЕУ, сада најбољи стручњаци и инжењери, као и компаније одлазе у Америку где добијају много веће субвенције и боље услове за рад. Не само да Немачка улази у проблем конкурентности на другим тржиштима, због тога што је у значајној мери изгубила тржиште РФ и зато што има скупље енергенте, него сада нагло добија у суштини нелојалну конкуренцију из Америке“, каже Павловић.

У том смислу САД улазе у следећи циклус проблема, а Павловић указује да их очекују још два снажна ударца.

„Један је притисак Америке директно и преко Брисела да мора да заоштри односе са Кином. Она врло нарушава економске токове Немачке и Кине и практично их доводи у једну ситуацију у којој они немају излазну варијанту. Овде им иде одлив високих технологија и памети, губе тржиште, скупљи су енергенти и улазе у следећи циклус заоштравања свих могућих односа са Кином под притиском Америке, упркос томе што се привреда буни против таквих токова“, објашњава аналитичар за РТ Балкан.

Павловић указује да би рецесија у Немачкој била још и већа, да Немачка није значајно интервенисала субвенцијама и повећањем буџетских издвајања за војску.

„Они упумпавају паре, јер имају простор да се јавни дуг повећа, и тиме покушавају да ублаже негативне економске последице. Да није било тих напора, рецесија би већ ове године била значајно већа, а следеће године још већа. Немачка привреда је погођена више од осталих европских економија, пре свега јер је значајно више извозно оријентисана“, напомиње Бранко Павловић.

Највећа европска економија суочава се са до сада готово незапамћеном кризом, а компаније смањују издатке у покушају да балансирају између високих трошкова производње због високих цена енергената и пада потрошње.

„Има више узрока пада потрошње – један је сељење привреде и стручњака, па имате мањи број људи који имају велике плате, јер сада нису у систему. Имате избеглице и друге, али они много мање троше. Друго, Немци су иначе штедљиви, много више од других у ЕУ, и у периоду кризе и нестабилности, они штеде још више. Трећи ниво је разочарење квалитетом онога што им пружају електрични аутомобили, због чега аутомобилска индустрија бележи пад. Поскупљује им живот, а Немац више не верује у зелену агенду као раније“, каже Павловић.

Он сматра да се на овој позицији спољне политике Немачке, не види могућност изласка Немачке из кризе ове, ни следеће године, поготово што их 2025. у децембру чекају избори, када ће се на све структурне проблеме надовезати и појачане политичке тензије.

„Ту су једино мирни Американци, јер ће и наредна влада Немачке бити проамерчка, што значи даље огромне привредне проблеме. Владаће са новим мандатом и кренуће у још драматичније заоштравање односа са Кином. Не види се светло на крају тунела докле год прате америчку спољну политику“, поручује Бранко Павловић.