Повлачење представника Европске уније, Сједињених Америчких Држава и Велике Британије из Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а није повезано са војном опасношћу, већ може бити припрема за велику провокацију у Донбасу од стране Кијева и његових западних покровитеља, изјавио за представник самопроглашене Луганске Народне Републике Родион Мирошник.

„Опозив представника ЕУ, САД и Британије из састава посматрачке мисије ОЕБС-а је свестан корак Запада да блокира проток званичних информација из Украјине и војна опасност нема никакве везе са тим. Ово је припрема неке велике провокације“, истакао је Мирошник за Спутњик.

Представник ЛНР је прецизирао да провокације спремају „Кијев и његови западни покровитељи“. Мирошник је додао да би реализација намере о опозиву представника ОЕБС-а лишила мисију могућности да испуњава своје дужности у складу са мандатом.

„Без одлука ОЕБС-а, Запад ће затворити своје, не баш свевидеће, али међународно посматрачко око које саопштава званичне податке о ситуацији у Украјини. То се није десило од марта 2014. године, чим је донета одлука ОЕБС-а о формирању Специјалне посматрачке мисије. Њени представници налазили су се на територији у периодима тешких борбених дејстава и 2014. и 2015. Дакле, није реч о војној опасности“, објаснио је саговорник агенције.

Раније је телевизија „Си-Ен-Ен“, позивајући се на информисане изворе, јавила да америчка администрација у светлу кризе око Украјине намерава да повуче своје посматраче из мисије ОЕБС-а.

Како је касније изјавио лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике Денис Пушилин, амерички представници у посматрачкој мисији већ су спаковали кофере, али за сада нису напустили Украјину, њихов одлазак би значио да је Кијев спреман за провокације у Донбасу.

Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.

Украјинска војска је у последње време концентрисала половину снага у Донбасу и редовно гранатира устанике, између осталог коришћењем и забрањене технике – турских ударних беспилотних летелица „Бајрактар“, као и система „Смерч“ и „Ураган“. Осим тога, на располагању имају противтенковске ракетне системе „Џавелин“ које су испоручиле Сједињене Америчке Државе као војну помоћ. Москва је више пута скретала пажњу Вашингтона и европских земаља да украјинске власти на све могуће начине покушавају да саботирају примену Минских споразума.

Извор Спутњик, 13. фебруар 2022.

Кремљ: Хистерија достигла врхунац

Хистерија поводом „инвазије“ Русије на Украјину достигла је врхунац, изјавио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков после телефонског разговора Владимира Путина и председника Америке Џозефа Бајдена. Додао је и да је амерички лидер рекао да две земље треба да учине све како би се у случају Украјине избегао најгори сценарио.

„Притисак поводом теме инвазије је вршен координисано и хистерија је достигла врхунац“, рекао је Ушаков новинарима.

Када је реч о премештању јединица руске војске на територији Русије више месеци се подиже тензија, а последњих дана и сати ситуација је доведена до апсурда, констатовао је Путинов помоћник.

Указао је и да је америчка страна иницирала разговор са Путином базирајући се на вероватноћи „инвазије“ Русије на Украјину.

„Базирајући се на тако катастрофичном сценарију, америчка страна је тражила данашњи телефонски разговор иако је било планирано да се он обави почетком наредне недеље, тачније у понедељак“, објаснио је Ушаков.

Навео је и да је Путин је током разговора подсетио на историјат односа САД, НАТО и Русије.

„Путин је прошао кроз историју односа САД, НАТО и Русије, шта је на крају довело до актуелне кризе. Указао је да су СССР и Америка у време Хладног рата били апсолутни противници, али да су, на пример, 90-тих година били нешто попут пријатеља, али да су чак и тада САД и НАТО имали крајње неконструктиван однос према Русији. Управо тада је почело практично ширење сфере активности НАТО, управо тада су примљене нове чланице и Алијанса се приближила границама Русије“, препричао је Ушаков.

Како је навео, Бајден је током разговора рекао да су Америка и Русија конкуренти, али да морају да учине све како би се избегао најгори сценарио у вези са Украјином.

„Бајден је рекао да су наше две велике земље и сада конкуренти, али да морају да учине све да подрже стабилност и безбедност у целом свету, као и да дају све од себе да се избегне најгори сценарио у контексту актуелне ситуације око Украјине“, навео је он.

Амерички председник је током разговора сасвим очекивано поменуо могуће антируске санкције, али акценат није био на том питању.

Ушаков је додао да је разговор двојице лидера био избалансиран и послован, да је трајао више од сата, а да је до њега дошло у околностима напетости без преседана и хистерије америчких званичника о наводно неминовном нападу Русије на Украјину..

Према његовим речима, бројни светски лидери су у светлу ескалације око наводне инвазије Русије на Украјину затражили телефонски разговор с Путином.

Гаранције безбедности

Русија није добила суштински одговор од САД у вези са гаранцијама безбедности, а многи кораци поменути током телефонског разговора већ су део писаног одговора који је руска страна 26. јануара добила од САД, рекао је Путинов помоћник.

Он је додао да је Бајден изнео више ставова у вези са гаранцијама безбедности, наводећи да је њима обухваћено доста тога на шта Русија указала у својим предлозима.

Председник Русије је одмах реаговао, истичући да ће руска страна пажљиво проанализирати то о чему је Бајден говорио и узети у обзир, али да то не обухвата срж, кључне елементе руске иницијативе.

„Ни када је реч о ширењу НАТО, ни о распоређивању ударних снага на украјинској територији, ни о враћању конфигурације снага Алијансе на стање од 1997. године суштински одговор нисмо добили“, навео је Ушаков.

Ушаков је додао и да ће Русија ускоро проследити свој одговор САД и НАТО поводом гаранција безбедности.

Извор Спутњик, 12. фебруар 2022.

Борел: ЕУ и земље чланице неће затворити своје мисије

Шеф дипломатије ЕУ, Жосеп Борел саопштио је вечерас да ЕУ и земље чланице неће затворити своје дипломатске мисије у Украјини.

„Оне ће остати отворене у Кијеву и наставити са подршком ЕУ грађанима и сарадњом са властима у Украјини. Присуство особља и препоруке за путнике из ЕУ прилагођавају се по потреби у односу на безбедносне околности“, навео је Борел у саопштењу.

Жосеп Борел је још једном потврдио подршку ЕУ украјинском територијалном интегритету и суверенитету као и дипломатским напорима у циљу деескалције.

„Понављамо, свака наредна војна акција против Украјине имаће масивне последице и високу цену као одговор“, закључио је Борел.

Извор РТВ Војводине/НСПМ, 12. фебруар 2022.

Лавров: САД желе да изазову сукоб у Украјини

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оптужио је САД да желе да изазову сукоб у Украјини оптужујући Русију да припрема инвазију на ту земљу.

Лавров је у телефонском разговору са америчким колегом Ентонијем Блинкеном рекао да је пропагандна кампања коју су покренуле САД и њени савезници о „руској агресији“ на Украјину провокација која подстиче власти у Кијеву да се упусте у војно решавање проблема Донбаса.

Насловна фотографија: Anatolii Boiko/Getty Images

Извор Бета/НСПМ, 13. фебруар 2022.