Док једном руком уводи све нове и нове санкције, другом, али да се што мање види, укидају оне које су већ увели. Чини то и Европа, али предњаче Сједињене државе, које за разлику од Европе, нема ко да примора да наносе штету себи, па су већ 31. марта, само месец дана након објављивања санкција за увоз руске робе, укинуле сва ограничења на руска минерална ђубрива. Њих су прогласили за робу од животне важности на које се забрана не односи. На том списку су лекови, медицински производи, храна и слично.

Упркос томе, само у марту је цена ђубрива на светским тржиштима порасла за 30-50 посто, што ће неминовно изазвати повећање цена производа. А Русија спада међу три највећа светска извозника минералних ђубрива.

И то, наравно, није све. Већ 7. априла Министарство финансија САД искључује из списка санкција услуге, софтвере, опрему и технологије које имају везе са интернетом. Схватили су да су огромном броју приватних корисника који купују из САД мобилне телефоне, сервере, рутере, који користе услуге видео-конференција, електронску пошту и разне услуге, онемогућили да то и плате. А то су милијарде долара. И наравно да су се лако предомислили.

Европска унија, такође у априлу, усваја амандмане којима ублажава санкције против руских авио-компанија, и дозвољава европским лизинг компанијама да раде с руским превозницима по уговорима о финансијском лизингу авиона, закљученим до 26. фебруара.

Зашто – то најбоље објашњавају западни медији. Амерички Тhe Hill, у тексту у коме покушава да објасни зашто санкције не постижу жељени ефекат, пише да је да је Русија ресурсима најбогатија земља на свету, па покушаји да се она изолује доводе до тога да она пати мање од најсиромашнијих земаља у којима може доћи до глади. А и они који нису „најсиромашнији“ имају проблема. На пример, очекивало се да ће санкције срушити руску рубљу – а уместо тога, jапански јен је пао на двадесетогодишњи минимум. Да и не помињемо „ситнице“ као што је рекордна инфлација у Европи, која полако схвата да трпи економски већу штету од санкција, него Русија. Ако казне Русију тако што ће престати да увозе угаљ – мораће да расконзервирају сопствене руднике на велико незадовољство еколога.

А кад су увели квоте за увоз производа из Русије – цене су нагло порасле, посебно зато што је јасно да ове године тешко да ће бити увоза пшенице и сунцокрета из Украјине.

Због повећања цена нафте, порасла је и цена горива, што снажно погађа џепове Европљана и проузрокује прекиде ланаца испоруке јер нема довољно камиона којима се исплати да раде. Инфлација обара рекорде каквих није било пуних 40 година, a Eвропљани нису као Руси који су у стању да се годину дана хране само поносом због тога што је њихова земља велика и моћна. Они су много прагматичнији, воле пун сто и топлу собу и велико питање је колико ће издржати и како ће се то одразити на рејтинг председника и влада тих земаља. Добар пример је рејтинг америчког председника који је већ пао на испод 40 посто.

И зато ће се ова, наизглед неприметна тенденција наставити. Вероватно најпре у авио-саобраћају. Кад већ авиони могу да лете, нека онда то чине најкраћом рутом, а не као сада – повећавајући пут за неколико хиљада километара, време проведено у лету и за неколико сати. О губицима које трпе авио-превозници, да и не говоримо.

И у финансијском сектору ће уследити промене. И то не само оне које ће омогућити стотинама хиљада руских компанија и обичних грађана, дизајнера, програмера, фотографа… да плате услуге западних сервиса, што сад не могу да учине, већ и много дубље, које ће, на дужи рок елиминисати долар као главну светску валуту.

Следи, ма колико то данас чудно изгледало, повратак западних компанија које су наводно напустиле руско тржиште. Прогласивши да одлазе, многе од њих нису залупиле врата за собом. Напротив, и данас, а многи су продужили првобитни тромесечни рок до септембра, плаћају раднике у Русији.

Велико руско тржиште, и платежна моћ бројних њених грађана, огроман је изазов за продавце дијаманата скупог накита и луксузне робе. Италијани су већ стали у ред за ослобађање од санкција.

Енергија, храна, вештачко ђубриво… то су сфере у којима санкције неће моћи да опстану.

А кад почну да пропадају велике имале компаније, и Европа ће се сетити да се угледа на Америку која је у периоду од почетка руске специјалне интервенције, увезла из Русије више него током целе прошле године, и да јој сопствени интереси буду важнији од туђих. А тај тренутак није далеко.