Ових дана финансирао је скуп Форум одборника Русије, који је састао 13. марта у Москви, окупивши око две стотине ”независних” одборника из 57 градова у региону, међу којима и неке бивше градоначелнике као што је Евгеније Ројзман контроверзни борац против наркоманије и бивши градоначелник Јекатеринбурга; Андреј Пивоваров, извршни директор ”Отворене Русије” (организације забрањене у Русији); Владимир Кара-Мурза шеф Фонда покојног Бориса Немцова; Иља Јашин познати опозиционар, и многи други.

Организатор је  пројекат ”Уједињене демократе”, који је и раније помагао опозиционим кандидатима, а сада је спреман да ”обједине независне одборнике из разних региона државе, да организују размену искустава и сарадњу пре парламентарних избора 2021. године”.

С обзиром да је  ”Отворена Русија” Михаила Ходорковског забрањена организација, учесници су приведени, а државни секретар Сједињених држава Ентони Блинкен закључио је ”да су задржани из сумњивих разлога”.

Ако оставимо Блинкена по страни, па и чињеницу да је Ходорковски прекршио закон, намеће се неодољива асоцијација не његов давни план, када је био најбогатији човек у Русији и веровао да се све може купити. Па и власт. Поготову у регионима Русије који се још нису били опоравили од реформи Горбачова и пљачке државе коју је одобрио Јељцин.

Ходорковски је тада основао фонд ”Отворена Русија”,  аналог Сорошовог Фонда за отворено друштво и уз помоћ Џорџа Сороша, ЈУ ес Ејда и неких други међународних ”добротвора” отворио у 50  руских градова своја истурена одељења.

Зашто баш у 50?

Па, зато што је толико било потребно да се формира партија на федералном нивоу.

Они су били задужени да, до 2006. или 2007. године, како пише у Манифесту објављеном на сајту отворене Русије ,”створе илузију” да ”Отворена Русија” жели да помогне људима да добију добар посао, образовање, станове, да врше мониторинг ”дубински и хоризонтално”, да створе локалне лидере који би могли да спроводе њихову политику, да формулишу пројекте и привуку људе да раде на њима.

Њихов главни пројекат био је промена имиџа Ходорковског – од олигарха, што је тада звучало као криминалац и пљачкаш, требало створити добротвора и мецену. У другој фази, кад се стекне поверење народа, требало је да шире његове идеје.

Наравно, оснивање партије како би се дошло на власт, потпуно је легитиман циљ. У наставку „Манифеста“ објашњено је и како се то остварује – треба привући угледне људе из свих партија (даје се списак таквих људи), убедити их у исправност идеја Ходорковског, и у те сврхе користити сва средства, ”понудити новца колико је потребно”!

А ако то не буде довољно, куповати гласове. Да баш тако – и то по 80 долара глас. У тада опљачканој, и зато веома сиромашној Јељциновој Русији, то је било довољно.

Овог пута су, уместо из 50 градова, дошли представници из 57 – за сваки случај. Нема, бар јавно, списка, а нема ни – пара. Новац се истопио, али су амбиције остале.

Али Русија више није она стара, онаква каквом су је учинили управо Ходорковски и  његови компањони. Имао је бивши олигарх довољно  времена да то схвати. Али, изгледа, није.