Леонид Савин: Пуч је пропао, још једна победа чависта у Венецуели

За САД је од самог почетка било кључно да доведу у питање изборни процес у Венецуели, да се врате политици максималног притиска и да на власт доведу своју марионету, пише Леонид Савин за сајт „Геополитика“.

Догађаји који су уследили у Венецуели после председничких избора нису само акција овдашње опозиције, већ их треба посматрати као још један покушај да се са власти сруше „чависти“.

Након што је Уго Чавез преузео власт 1999. године, курс земље, коју су САД сматрале „сопственим двориштем“, драматично се променио. Уго Чавез је био један од првих лидера земаља који је говорио о стварању мултиполарног света и који је започео дубоке реформе у унутрашњој политици, које су сместа изазвале реакције Вашингтона и локалних олигарха.

Прва завера против њега догодила се у априлу 2002, али је тај пуч пропао, констатује Савин. Народ је одбранио председника. Током избора у децембру 2006. године, опозиција је покушала да промовише свог кандидата, али безуспешно.

У октобру 2012. Чавез је поново победио. У фебруару 2014, у Венецуели су изненада избили масовни нереди, наводно због економске кризе, подсећа руски геополитичар. Како је касније открила истрага, у подстицању нереда на друштвеним мрежама учествовала је позната компанија „Кембриџ аналитика“, која је умешана у скандал из 2016. године о наводном помагању Доналду Трампу да победи на америчким изборима.

Од марта 2017. у земљи су поново почели антивладини протести, после чега су САД и ЕУ увеле санкције Венецуели. У мају 2018, Мадуро је поново изабран, што је довело до нових протеста. Постајао је читав низ акција, а истовремено је вештачки стваран економски притисак да се погорша ситуација у земљи.

„Формула за спас“, коју је предложила прозападна политичка групација, требало је да потпуно елиминише наслеђе ере Уга Чавеза и да врати Венецуелу у геополитичку орбиту САД.

Тек у октобру 2023. године, САД су ублажиле санкције на нафту и гас против Венецуеле, као одговор на изборни споразум 2024, постигнут између владе и опозиције. Николас Мадуро је објавио овај документ неколико дана након избора 28. јула, на којима су се САД обавезале да ће укинути санкције не само на злато и нафту, већ и на банкарске операције и нормализовати дипломатске односе.
Победа је припала Николасу Мадуру

Ипак, Стејт департмент је за победника признао Едмунда Гонзалеса Урутију, који је, због поодмаклих година, добио надимак „Деда“, што је јасна паралела са председником САД Џозефом Бајденом. Међутим, дипломатска каријера Урутије није била нимало бенигна.

Како подсећа руски геополитичар, 24. новембра 1976. Урутија се придружио амбасади Венецуеле у САД због спровођења операције „Кондор“. а затим је помагао у организовању крвавих чистки и репресија. Осамдесетих година је радио у амбасади Венецуеле у Салвадору, где је, заједно са ЦИА, помагао у операцији „Кентаур“, којом су елиминисали политички противници. То је био део ширег плана за Латинску Америку.

Што се тиче програма опозиције, он садржи приватизацију индустрије нафте и гаса и масовну приватизацију предузећа и јавних служби. Укратко, то је програм потчињавања правилима хемисфере САД и о одбацивању суверенитета Венецуеле, сматра Савин.

Што се тиче покушаја државног удара, ту је било неколико кључних елемената, попут гомилања милитантних група и провокатора ради изазивања уличног насиља, као и преношења лажних порука путем друштвених мрежа.

Улично насиље је угрозило живот не само „чависта“, него и обичних грађана. Заправо, Запад је покушао да организује грађански рат, користећи организоване криминалне групе. По свему судећи, тврди Савин, активност ових група је неутралисана, иако је неколико дана пред изборе било извештаја о илегалним преласцима границе колумбијских плаћеника, који су покушавали да дестабилизују Венецуелу.

Што се тиче информационог рата, он се одвијао кроз медијска средства западне пропаганде и путем друштвених мрежа у Венецуели. Сада влада предузима мере против западних друштвених мрежа, уводећи ограничења на друштвеној платформи Икс.

У Венецуели су ови покушаји названи „сајбер државним ударом“. Како је саопштио Национални изборни савет, извршен је и сајбер напад из Републике Северне Македоније. Према званичним подацима, од 2019. године у Северној Македонији постоје јединице америчке сајбер команде, које спроводе офанзивне операције широм света.

Ипак, победа је припала Николасу Мадуру, што је потврдио и Врховни суд. Подсетимо да је Николас Мадуро кампању градио и на слогану „Неће се вратити“, што је верзија чувеног антифашистичког слогана из шпанског грађанског рата „Неће проћи“ (No pasaran).

Упркос напорима САД да формирају коалицију против Венецуеле у Латинској Америци, то није успело. Како закључује Савин, осим САД, само амерички сателити попут Еквадора, Аргентине, Чилеа и Перуа признали су Гонзалеса за „легитимног председника“.