ЛАЗАНСКИ У СИРИЈИ: Руси рачунају на све опције

Руски борбени авиони „Су-34”, „Су-30” и „Су-24” у бази Хмејмим крај Латакије имају на крајевима крила контејнере с електронском опремом. Пошто циљеве на земљи гађају са висине изнад 5.000 метара, што је недостижна висина за портабл ПВО ракете, које се испаљују са рамена, контејнери с електронском опремом предвиђени су за случај да спонзори Исламске државе, Нусра фронта и сиријске „умерене опозиције“ доставе својим штићеницима ракете са радарским навођењем. А то би већ била озбиљнија ситуација, коју Запад, за сада, још увек избегава, јер како објаснити светској јавности да је Исламска држава, на пример, лансирала на руске авионе ракету типа „хоук“?  Ипак, Руси у Сирији рачунају на све опције.

Док руска авијација постепено повећава број борбених летова – јуче су током 59 налета погођенa и уништенa 94 циља, што значи да још има „исплативих мета“, а што опет намеће питање шта су то Американци бомбардовали годину дана – сиријска копнена војска продужава своју опрезну офанзиву. Територијално гледано, сиријска војска држи приобални део државе, између Хаме и Хомса има још подручја под контролом Слободне сиријске армије, као и на северу уз турску границу и на југу уз границу са Јорданом. Већи део појаса уз границу са Турском држе Курди, а део и Исламска држава. На једном делу те границе, између Курда и Исламске државе, уклиниле су се снаге Слободне сиријске армије. Подручје уз границу са Либаном држи Хезболах, који помаже снагама Башара ел Асада. Терористички Нусра фронт распоређен је северно и источно од Хомса, југоисточно од Дамаска и око Алепа. Исламска држава контролише и већа подручја Сирије у источним и североисточним деловима земље, али то су ретко насељени предели.

Углавном, сиријска војска настоји да одбаци противнике од границе са Турском и Јорданом, јер преко тих граница долази помоћ и подршка и Исламској држави и Нусра фронту и „умереној опозицији“. Борбе се воде и у провинцији Хама, где су ангажоване 87. механизована бригада и 11. оклопна дивизија сиријске војске, као и 106. механизована бригада Републиканске гарде. Начелник генералштаба сиријске војске генерал Али Абдулах Ајуб изјавио је „да противници масовно беже пред ударима 4. јуришног корпуса, а да терористи из Нусра фронта и Ахрар аш Шама користе артиљерију и америчке противоклопне ракете „тоу“. Снаге сиријске војске имају доста велике губитке, јер терористи организују снајперске заседе у срушеним градовима. Сиријска војска још није оформила здружене снаге борбене, оклопне, инжењерије, лаке пешадије која иде испред тенкова и специјалаца за „чишћење“ зграда. Модел јуришних тимова још не постоји. Сиријски генерали се, за сада, задовољавају опкољавајућим маневрима, заштитом и овладавањем комуникацијама, те артиљеријским и ваздушним ударима. Употреба оклопних јединица у градовима до сада је била погрешна, вероватно ће им Руси дати корисне савете на основу искустава из Чеченије. Није познато да ли Сиријци имају на располагању беспилотне летелице за извиђање у градским борбама. Сиријска војска не располаже ни телевизијским и ласерским системима за откривање глатких површина на оптици снајперских пушака.

У деловима Алепа, који још држе противници Башара ел Асада, изграђен је широк појас бункера, противтенковских ровова и заклона, а све је то  подељено на четири одбрамбене зоне. Сиријска војска има само два могућа сценарија за потпуно освајање Алепа: општи напад на град, односно на делове које држи противник, или дуготрајна блокада са потпуним затварањем обруча око града, те наставак артиљеријског и ваздушног бомбардовања. Императив је задржати темпо наступања и борбену иницијативу ако се жели добити рат у Алепу.

А ако Башар ел Асад жели да победи у овом рату, мора показати одлучност. А ако победи, мора показати и великодушност. И то је једина формула некаквог будућег сиријског помирења.

И док „Ту-154” убрзано хвата висину изнад мора код Латакије, а свако је полетање у правцу мора да би се избегао домет терористичких ракета, осећао сам се прикраћен за бар још неколико дана боравка. Покушао сам да останем, али руски официри ми кажу да они не знају када ће бити следећи лет којим се може за Москву. Можда сутра, а можда тек за 20 дана. Са нама сте дошли, са нама и одлазите. Из Латакије цивилних летова нема…

Тагови: Мирослав Лазански, Русија, Сирија