ЛАЗАНСКИ: Руски шамар у Сирији

Председник САД Барак Обама заказао је ванредни састанак Савета за националну безбедност „ради проналажења одговора на руско војно присуство у Сирији без преседана”. Истовремено, утицајни амерички сенатор Линдси Грем, иначе члан Комитета за одбрану, затражио је пооштравање америчких санкција према Русији због збивања у Сирији рекавши: „Руси су опалили шамар Обами и Керију. Руси су учинили Асада јачим, а то значи да се рат у Сирији никада неће завршити. Руси морају да добију узвратни ударац, јер је због њихових потеза безбедност САД ослабила”.

Портпарол Стејт департмента Џон Кирби упозорава Москву „да борба против Исламске државе не може бити у функцији помоћи сиријском председнику Башару Асаду и да је пружање војне помоћи њему неспојиво с оним што ми сматрамо најбољим путем за Сирију”. Уз оптужбе западних, пре свега америчких, медија да Руси ужурбано пребацују у Сирију ради помоћи Асадовој армији нове количине модерног наоружања, борбене авионе „миг-31” и „су-25”, као и ПВО система „панцир-С1”, и да Руси у Сирији више нису саветници, већ да Руси сада руководе ратом у Сирији, сукоб у тој земљи улази у нову фазу, која показује да САД, па и Запад, очито нису свесни краја униполарног света.

Јер, шта значи формулација сенатора Грема „да је због руског војног присуства у Сирији безбедност САД ослабила”? Какве везе има безбедност САД с Русима у Сирији? То је, заправо, исто схватање света као када је Вашингтон 1999. године прогласио да на Косову постоје витални безбедносни интереси САД. Рецимо, у Сувој Реци, или Гњилану, и Подујеву постоје витални безбедносни интерси САД. Па смо због тих виталних интереса ми бомбардовани. Што сада не покушају да бомбардују Русију због виталних америчких интереса? Али не, бомбардују се само војно немоћне земље.

Рат у Сирији свакодневно показује политичко фарисејство Запада. „Вашингтон пост” је недавно објавио да ЦИА и америчка Здружена команда за специјалне операције већ дуже нападају Асадову армију помоћу наоружаних дронова. Пре три дана уследило је бомбардовање снага сиријске армије код Карнаса, у предграђу града Хаме. Дамаск сматра да су то урадили амерички дронови, амерички медији тврде како су се припадници Исламске државе докопали авиона „миг-21” у ваздухопловној бази Абу ед Духур код града Идлиба, коју су претходно заузели. Дамаск не спори да је тај аеродром заузет, али тврди да су „мигови 21” с те локације одавно премештени, будући је аеродром месецима био под опсадом. Логичније је објашњење Дамаска, јер су „мигови 21” из састава сиријског ваздухопловства у таквом стању да је питање могу ли и да рулају пистом. Осим тога, објашњење западних медија да припадници Исламске државе пилотирају тим авионима више је него шаљиво. Није „миг-21” „тојота” пикап с митраљезом. Можда Исламска држава ускоро добије и своје носаче авиона? Или их већ има? Само под другом заставом?
Зашто Вашингтон сматра „да борба против Исламске државе не може бити у функцији помоћи сиријском председнику Башару Асаду”? Да ли се сиријска армија бори против Исламске државе? Бори се. Или САД и Запад сматрају да се иза фасаде борбе против Исламске државе најлакше руши режим у Дамаску?

Москва је то очито прозрела и не дозвољава да се понови либијска превара. Москва је одлучила да она помогне борбу против Исламске државе. Шта је ту спорно? За Запад је спорно то што ће Русија помоћи армији Башара Асада, која се бори против Исламске државе и наоружане опозиције. Запад финансијски и војно помаже сиријску опозицију која се туче с Асадовим снагама. Запад бомбардује снаге Исламске државе, наводно је до сада извршено око 6.000 налета авијације у операцији бомбардовања. Смешна бројка, јер на СР Југославију је НАТО 1999. дневно слао по 1.200 авиона. Запад тврди да припаднике Исламске државе бомбардује већ скоро годину дана. То је укупни интензитет од пет дана бомбардовање СР Југославије 1999. И мисле да ће Руси све то „прогутати”. А ово није 1999. година. И при свему томе Американци без дозволе владе у Дамаску и без одлуке Савета безбедности УН свакодневно лете и бомбардују у Сирији практично све што желе. Без ичије дозволе и упозорења. Па су сада забринути што је Москва одлучила да мало појача своју војну присутност у Сирији. Па је сенатор Грем, заправо, у праву: безбедност САД је због руске војне помоћи Сирији сада ослабила. Пошто ракетни системи ПВО које су Руси дали Сиријцима могу да оборе америчке дронове. Који бомбардују сиријску армију. Која се бори против Исламске државе. Против које се боре и амерички дронови? А онако, успут, и против Башара Асада. Какво лицемерје…

Дакле, руски десантно-транспортни војни бродови допремили су у луке Тартус и Латакију војну помоћ Сирији. На војне аеродроме су наводно стигли и руски борбени авиони „миг-31” и „су-25”, као и ПВО систем „панцир-С1”, односно СА-22. Ракетни ПВО систем „панцир-С1” Сирија одавно има и то није никаква медијска новост. Баш као што Дамаск већ дуже располаже и ПВО системом „бук”. Авиони „миг-31” и „су-25” су новост на сиријском небу. Са четири умрежена авиона „миг-31” остварује се радарска контрола као да имате „авакс”, авиони „миг-31” одличну су у борби против нисколетећих циљева, а то су пре свега крстареће ракете и дронови. Апарати „су-25” имају улогу јуришника на копнене циљеве, па ће бити употребљени за уништавање снага Исламске државе. Наравно, и против снага наоружане сиријске опозиције. Вероватно ће у борбу ући у рејону пута Хомс–Латакија, који снаге покрета Џејиш ал Фатах већ данима покушавају да пресеку и тако одвоје Дамаск од приморја.

Руска ратна морнарица отпочела је велике маневре и бојева гађања испред обала Сирије, управо у висини луке Тартус. Сиријска партија шаха се наставља…

Када амерички председник Обама оптужује сиријског председника Асада „да је он изазвао конфликт између сунита и шиита”, онда би Бела кућа требало да се запита какву двоструку игру у сиријском рату воде Турска, Саудијска Арабија и Катар. Да ли те земље помажу покрет Џејиш ал Фатах, огранак Ал Каиде? Јер, без обзира на начин владања Башара ел Асада у Сирији, он сигурно није изазвао било какав конфликт између сунита и шиита. Сирија је последња социјалистичка арапска земља, Сирија је секуларна држава, а сунити, шиити и хришћани живели су у верски толерантном окружењу. Ко је макар једном био у Сирији могао је у то да се увери.

Тагови: Башар ел Асад, Мирослав Лазански, Русија, САД, Сирија