Куда иде Америка: У сусрет изборима или новом грађанском рату

Око 27 одсто Американаца верује да би могло доћи до избијања новог грађанског рата након предстојећих председничких избора у САД, показују резултати истраживачке компаније „ЈуГов“, а то важи за присталице Доналда Трампа и за оне који подржавају Камалу Харис.

Према анкетама, постоје растуће и све дубље поделе у америчком друштву, при чему 84 одсто гласача тврди да је земља више подељена него пре десет година. Расположење америчких бирача креће се између беса, фрустрације и апатичне равнодушности.

У тој ситуацији, амерички председнички избори личе на прилично бизарну представу, у којој главне улоге играју два кловна, примећује публициста Финијан Канингем за сајт „Фондација стратешке културе“.

Такозвана америчка демократија, додаје овај аутор, сада нуди веома чудан избор.

„С једне стране, Трамп је, како тврде његове присталице, човек који ће спречити Трећи светски рат и нуклеарни Армагедон. Али, то је само најновији медијски спин Тулси Габард и Роберта Кенедија Млађег, бивших председничких кандидата, који су пребегли из демократског табора“.

Иначе, Трампа су неки од његових бивших највиших сарадника већ прогласили за „новог Хитлера“. На пример, Џон Кели, који је био Трампов шеф штаба од 2016. до 2020, у интервјуима за „Њујорк тајмс“ и „Атлантик“, изјавио је да је Трамп „велики обожавалац Хитлера и нациста“.

Генерал Марк Мили, бивши начелник америчког генералштаба, у књизи новинара „Вашингтон поста“ Боба Вудворда, описао је Трампа као „фашисту до сржи“ и као „највећу претњу америчкој демократији“.

С друге стране је Камала Харис, жена која пати од неконтролисаних напада хистеричног смеха. Медији наклоњени Демократској странци тврде да је она „много разумнија од Трампа“. Али, Харисова „непоколебљиво“ подржава Израел, као и неонацистичку хунту у Кијеву, што прети да изазове нуклеарни рат са највећом нуклеарном силом – Русијом.
Паклени избор пред Американцима

Наравно, како закључује Канингем: „Трамп није кандидат мира који ће спасити свет. Он би можда могао да се повуче из сукоба у Украјини, али он је више него спреман да запали друге делове света“.

На пример, на предизборном скупу у Северној Каролини Трамп је рекао да би Израел требало да сместа бомбардује нуклеарне локације у Ирану, као одговор на иранске узвратне ваздушне нападе од 1. октобра.

„Кандидат за заустављање Трећег светског рата не престаје да подржава израелски геноцидни рат у Гази и у Либану, апелујући на фашистички израелски режим да ‘доврши посао'“, примећује Канингем.

Харисова то можда чини са нешто мање жара и нешто мање запаљиве реторике, али и она подржава израелске масакре и криминалну окупацију Палестине.

Трамп не престаје да удара у ратне бубњеве ни када је реч о Кини. Наравно, његове оптужбе против Кине, додаје Канингем, потпуно су неутемељене. Зато, у његовом другом мандату треба очекивати да пошаље још више оружја за отцепљени Тајван него што је то урадио Бајден и на распоређивање великог броја америчких трупа у читавом Азијско-пацифичком региону. А то је пут који води директно у (нуклеарни) рат са Кином.

Не зна се шта је горе. „Какав паклени избор за Американце нуклеарни пожар са Русијом под Харисовом или са Кином под Трампом“, закључује Канингем.

Трамп се, барем на речима, залаже за мир са Русијом. Како додаје новинар Џим Каванаг, проблем са Трампом је што ни он сам не зна шта ће сутра урадити. Он је суштински нестабилна личност, која ароганцијом прикрива дубоку несигурност. Нема сумње да је Харисова бољи кандидат за „дубоку државу“, јер она никад не размишља већ се само смеје.

Важно је још нешто: Џозеф Бајден је сасвим испао из игре. Како примећује руски мислилац Александар Дугин: „Тренутни политички пејзаж открива један необичан феномен: скоро потпуни нестанак Џозефа Бајдена из јавног дискурса. Као да је Америка заборавила да има и председника. Овај старац је избледео из америчке националне свести. Ова празнина је и симптом и последица растуће слабости америчког политичког система“.

Трамп у свом првом мандату није учинио много, или није учинио ништа, посебно не против „мочваре“, за коју је обећао да ће је исушити. Сада Трамп тврди да је Бајденова одлука да испровоцира рат у Украјини била „монументална грешка“. Према Трампу, овај сукоб је омогућио учвршћивање „антиамеричког савеза између Русије и Кине, а Кина представља најгору претњу по доминацију САД“.

Током претходног мандата, Трамп је покушао да „врати производњу из Кине“, али без успеха. Сада је за њега императив да „склопи мир са Русијом, да се САД ослободе кинеског утицаја и да се Американци концентришу на решавање хитних унутрашњих криза које потресају САД“.
Куда иде Америка?

„Америка јури ка изборима, а контраст између Трампа и Харисове не може бити очигледнији“, додаје руски мислилац Александар Дугин. „Трамп, са својом популистичком привлачношћу, капитализује дубоко незадовољство путем којим тренутно иде Америка“.

Поред Харисове, Трамп изгледа као да је открио нешто од суштинске важности. „Говори Харисове су састављени од баналности“, наставља Дугин, „изречени уз шупаљ смех, лишени суштине или убеђења. Она се смеје како би попунила празнину тамо где би требало да постоји смислен дискурс, а то је навика која потцртава њену интелектуалну плиткост. Додуше, Американци су навикли на лажне осмехе и површну љубазност политичких елита, што је уметност усавршена у друштву опседнутим спољним изгледом“.

Шта је то открио Трамп, што је савршено непознато демократама? Трамп се фокусира на потребу за обновом Америке и чини се да бирачко тело почиње да га слуша. „У томе, можда, лежи прави изазов за демократе: они воде рат не само против Трампа, већ и против растућег схватања међу Американцима да је њиховој земљи потребан другачији пут — онај који ни Бајден ни Харисова не могу да им понуде“.

Председнички избори очигледно неће ништа решити, већ ће једино изазвати нову поларизацију америчког друштва. Уколико победи Трамп, његове покушаје ће опструирати демократе, а уколико победи Харисова, изазваће бес и фрустрацију републиканаца.

Можда је, у ситуацији у којој нико никог не слуша, у друштву које се све снажније поларизује, једина реална опција нови грађански рат, који ће одлучити којим путем треба да иде Америка.