Иницијативу за одржавање Конференције о будућности Европе – дискусионог форума у коме ће на равноправним основама учествовати посланици Европског и националних парламената, министри и обични грађани чланица Европске уније – покренуо је још 2019. француски председник Емануел Макрон.

Право европско решење

Он је у недељу у Стразбуру, на свечаној церемонији отварања, бомбастично поручио да је ово прилика да се „одлучи како ће Европска унија изгледати за 10 до 15 година“. Био је то „специјалан дан за европску демократију“, како је поносно напоменуо председник Европског парламента Давид Сасоли.

Ако се, међутим, дан по јутру познаје, неће у њему бити много чега специјалног. Ово стога што му је, како пише лондонски „Гардијан“, претходила „свађа која је претила да се оконча понижавајућим отказивањем свечаности“, она „крвава препирка“ поводом питања чија ће бити коначна реч.

На крају, постигнуто је право европско решење. У најгорем смислу те речи – привремени договор да се питају сви а да нико не буде обавезан донетим одлукама. И да се процедура необавезног одлучивања успут и додатно закомпликује.

„Неки ЕУ званичници“, указује тим поводом „Политико“, „сумњају да ће додатни ниво бирократије – а конференција ће имати ‘Заједничко Председништво’, ‘Извршни одбор’, ‘Пленарну конференцију’ и ‘Заједнички секретаријат’ – решити ионако збуњујуће бирократске проблеме Европске уније.“

Те се стога овај бриселски портал, иначе, још како наклоњен пројекту Европске уније, прибојава да ће се Конференција о будућности Европе показати као „вежба која је направљена тако да не води никуда“ и „још једна непродуктивна ЕУ причаоница“. Али је она истовремено, додаће „Гардијан“, и још један „симптом поделе на оне који желе да процес доведу до промене Лисабонског уговора из 2007, и на оне који су одлучни да спрече било шта тако радикално“. Штавише, „коалиција 12 невољних чланица“, предвођена Холандијом, Данском, Ирском и Шведском, стога је и инсистирала да ова европска причаоница „не створи било какве правне обавезе“.

Све у свему, у перспективи је углавном много буке ни око чега, па зато и не чуди што је грандиозно најављени пројекат поверавања будућности Европске уније њеним грађанима, како је пребројао „Политико“, до пре недељу дана привукао пажњу свега 7.184 грађана који су исказали намеру да учествују у конференцији. Од њих око 450 милиона.

Упозорење француских официра

А опет, будућност Европске уније можда је већ предсказана у оном писму пензионисаних генерала француске војске који су прошлог месеца упозорили да им је земља у опасности од „исламизма и хорди из предграђа“ и да јој прети избијање грађанског рата. То је осећање, опомиње „Фајненшел тајмс“, „кога дели добар део француског друштва… Французи имају ставове истоветне онима које су исказали генерали… 58 одсто француских гласача подржава официре који су потписали проглас; невероватних 74 одсто сматра да француско друштво пропада, а чак 45 одсто се слаже с оценом да ће се Француска ‘ускоро наћи у грађанском рату‘“.

А за то време ЕУ шеф дипломатије Жозеп Борељ, још једним „нон пејпером“ какви су данас изгледа у моди, Западном Балкану поново нуди некакву европску перспективу. Црној Гори и Србији, како се наводи, чак и убрзање процеса преговора, али, под условом да „консолидују своју геополитичку оријентацију“…

Грађанска незаинтересованост

Каква је перспектива Европске уније, и може ли да је спаси конференција о њеној будућности? Како ће бриселска унија преживети и унутрашње и спољне изазове с којима је суочена? И шта се то заправо нуди Србији?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили др Слободан Јанковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, и Душан Гујаничић из Института за политичке студије.

„Прокламована идеја конференције је да Европску унију приближи грађанима и учини је репрезентативнијом. Међутим“, указује Слободан Јанковић, „они исказују незаинтересованост за то – делом и стога што је спектар дозвољених тема, о којима могу да се изјашњавају, унапред сужен. А расправе о будућности ЕУ које се под таквим околностима воде ни по чему се не разликују од размена мишљења на Фејсбуку или било којој другој друштвеној мрежи. Такве дискусије сигурно не могу да допринесу доношењу било каквих стратешких одлука, већ само даљој инфантилизацији и уназађивању Европске уније.“

„Иако то нико јавно неће признати, међу људима који руководе Европском унијом постоји прећутна свест о мањку њиховог демократског капацитета. И за то постоји јако добар разлог,“ каже Душан Гујаничић, и подсећа да су несуђени Устав Европске уније „грађани Француске одбацили на референдуму, да би суштински истоветан текст, кроз Лисабонски уговор, потом био усвојен у парламенту. Из оваквог начина функционисања ЕУ проистекле су три врсте њених проблема – мањак ауторитета, мањак транспарентности, и мањак ефикасности у решавању криза, што је дошло до изражаја током пандемије ковида 19. Тако да и на овај покушај разговора о будућности ЕУ, осим као на искрену жељу да се она реформише, треба гледати и као на пропагандно улепшавање имиџа ЕУ, али и покушај да се прикупе политички поени на унутрашњем плану.“

Портал „Политико“ управо за то сумњичи Макрона: „Француском председнику Емануелу Макрону потребан је исход који ће моћи да прода као успех током француског председавања Унијом следеће године, тим пре што ће се то подударити са тамошњим изборима.“

Упозорење на хаос и насиље

Некакав успех Макрону ће бити утолико потребнији после буре коју је изазвало отворено писмо, најпре пензионисаних, а потом и активних припадника француске војске. Они су, обраћајући се председнику Републике и осталим званичницима, изнели драматично упозорење да је сам опстанак њихове земље угрожен „исламизмом коме се чине уступци на нашем тлу“, тако да „мржња према Француској и њеној историји постају правило“. Кажу и да „ово опадање“, које су „видели у многим земљама у кризи, претходи колапсу… Најављује хаос и насиље... Грађански рат се спрема у Француској“, наводе, и опомињу да јој прети да постане „пропала држава“.

„С обзиром на ситуацију у Француској, каква не траје од јуче, било је само питање времена када ће се једно овакво писмо појавити у јавности. Мејнстрим медији су, наравно, позив официра на узбуну злонамерно протумачили као позив на пуч. Али без обзира на то, буде сигурни да је убедљива већина јавности потпуно свесна опасности, и да обраћање официра није без основа и, поготово, да није баналан политички догађај“, уверен је Душан Гујаничић.

„Ни Француска, али ни Немачка, као два главна стуба Европске уније, више нису исте земље какве су биле пре 30 или 40 година. С једне стране, имају све већи број становника који нису домаћег порекла а нису се асимиловали у француску или немачку културу, док с друге стране постоји индоктринација квазилибералним насупрот традиционалним вредностима, која је превасходно усмерена према домаћем становништву. Отуда је сад јако тешко решити проблеме с којима се суочавају земље Западне Европе, а пре свега Француска и Белгија у којима су ови процеси најдаље одмакли. Зато ни грађански рат, на кога упозоравају француски генерали, не сме да се искључи као једна од опција у будућности; тим пре што ће се, простим природним прираштајем, све више повећавати удео становништва који не прихвата законе, вредности и обичаје државе у којој живи,“ опомиње Слободан Јанковић.

„Нема сумње да ће оваква врста унутрашње нестабилности утицати токсично и на стабилност читаве грађевине Европске уније. Тим пре што она ни до сада, у историјски много повољнијим околностима, није успела да изгради здраве темеље. А поврх тога није у стању ни да одлучи ко о њој треба да одлучује, нити да формулише заједничку визију сопствене будућности, како на средњи тако и на дужи рок, и то у ситуацији у којој је истовремено суочена и са културно-идентитетским, и са социоекономским, и са спољним и безбедносним проблемима“, закључује Душан Гујаничић.