КРУПНА НАЦИСТИЧКА ЗВЕРКА САТЕРАНА У ЋОШАК: Како је капитулирао фелдмаршал Паулус

У Стаљинграду је 31. јануара 1943. године капитулирао командант Шесте армије, генерал-фелдмаршал Фридрих Паулус, један од главних аутора операције „Барбароса“, тј. напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је то тежак ударац и за Паулуса и за читаву немачку армију. Погледајмо како су се одвијали догађаји тог судбоносног јутра.

У рану зору 31. јануара војници 38. мотострељачке бригаде на челу са натпоручником Фјодором Иљченком отворили су паљбу на масивно здање продавнице у коме су била постављена немачка митраљеска гнезда. Када је Немцима понестало муниције Иљченко је приметио на једном прозору официра који маше белом заставом.

Натпоручник није могао ни претпоставити да се у том тренутку преокреће ток најстрашнијег рата у историји човечанства.

Зашто је Хитлер уочи капитулације унапредио Паулуса у чин фелдмаршала?

Услед офанзивне операције совјетских трупа под називом „Уран“ (од 19. новембра 1942. до 2. фебруара 1943. године) положај Шесте армије Вермахта је средином јануара већ био критичан. Били су јаки мразеви. Температура се спуштала до -30 степени Целзијуса, а гладни немачки војници и официри су у недостаку намирница јели коње, псе, мачке и птице. Недостајало им је муниције, горива и лекова, тако да је Шеста армија из дана у дан постајала све слабија. Некада је то била најмоћнија копнена армија Вермахта, а 28. јануара 1943. године распала се на три дела док су совјетске трупе наставиле да систематски уништавају положаје са којих је пружан отпор. Штаб генерала Паулуса је био смештен у једној згради, у мемљивом мрачном подруму уништене продавнице у центру града. Генерал је био очајан. Са фронта су ретко стизали извештаји и све су то биле лоше вести. Губици немачких трупа под његовом командом били су све већи. Паулус је у више наврата слао Хитлеру саопштења у којима је ради спасења живота војника молио одобрење да се преда, али му је свака молба одбијена.

Хитлер је 30. јануара послао Паулусу радиограм са вешћу да му је додељен чин фелдмаршала, уз додатну опаску: „Ниједан немачки фелдмаршал никада није заробљен“. Очајни Паулус је схватио да је то у суштини захтев да изврши самоубиство. Сутрадан је наредио да се успостави веза са совјетским трупама ради преговора о капитулацији.

Поручник Фјодор Иљченко је међу првима сишао у подрум. Касније је он написао: „Фелдмаршал је лежао на гвозденом кревету без униформе, само у кошуљи. На столу је догоревала свећа и у тој светлости се видела хармоника на кревету. Паулус се није поздравио, али се усправио и сео. Изгледао је болесно и измучено, са тиковима на лицу. Саслушавши саопштење свога начелника штаба о захтевима совјетских официра уморно је климнуо главом“. Постигнут је договор о обостраном прекиду ватре.

Како се Паулус предао?

Будући да поручник Иљченко није могао да прими капитулацију од фелдмаршала, са совјетске стране је послат начелник штаба армије, генерал Иван Ласкин. По његовом доласку чекало се да се Паулус обуче у суседној соби, а за то време су са немачке стране са совјетским официрима разговарали генерал Роске и начелник штаба Шесте армије Шмит. Када је Паулус завршио са облачењем Роске је већ написао наредбу јужној групи јединица да прекину отпор и да се предају. Та наредба је одмах послата јединицама Вермахта.

У својој књизи „На путу ка преокрету“ генерал Иван Ласкин пише: „53-годишњи фелдмаршал је био висок, мршав и чак сувише укрућен, утегнут и педантан. Али, сада му је лице било бледо. Гледао нас је уморним очима. Ја се представих и саопштих му да је заробљен. Паулус ми приђе, високо подиже десну руку и на лошем руском језику рече: ’Фелдмаршал немачке армије Паулус предаје се Црвеној армији’. Затражисмо да нам преда лично оружје, али он одговори да уз себе нема лично оружје и да је његов пиштољ код ађутанта. Затим је на немачком Паулус из неког разлога нашао за сходно и умесно да нам саопшти како је чин федлмаршала добио тек 30. јануара, и зато још увек нема одговарајућу униформу, те се представио у униформи генерал-пуковника: ’А тешко да ће ми нова униформа и требати’, додаде он уз горак осмех“.

Око поднева је Паулус пребачен у оближње село Бекетовку, а истог дана после саслушања представљен је генерал-пуковнику Константину Рокосовском. На његов предлог да изда наредбу о капитулацији остатака Шесте армије Паулус је одговорио да је он сада заробљеник и да се немачки генерали подчињавају непосредно Хитлеру. Наредба није ни издата, тако да су 2. фебруара 1943. године совјетске трупе коначно дотукле последње положаје са којих су Немци пружали отпор. Тако је изгледао крај једне од најстрашнијих битака Великог отаџбинског рата.

Немачка у шоку

Вест о слому и капитулацији Шесте армије у Немачкој је изазвала шок. У целој земљи је била проглашена тродневна жалост. Радио-станице су три дана емитовале посмртни марш…

У августу 1944. године Паулус је као заробљеник потписао обраћање „Немачким војницима и официрима у ратном заробљеништву и немачком народу“, са следећим текстом: „Сматрам својом дужношћу да изјавим да Немачка мора уклонити Адолфа Хитлера и поставити ново државно руководство које ће зауставити рат и створити услове који ће нашем народу обезбедити даљи опстанак и васпостављање мирних и пријатељских односа са садашњим противником“.

Касније је Паулус у СССР-у постао активан у пропагирању борбе против Хитлера.

Russia beyond

Тагови: Стаљинград, Фридрих Паулус