Четрдесетогодишњи судански мигрант Абдул Рахман Харун, који је ходао 50 километара кроз „Евротунел” испод Ламанша док су возови јурили поред њега, јуче се изјаснио да није крив за кршење британског закона из 1861. године, који предвиђа кривично гоњење „уколико неко изазове ометање железничког саобраћаја”.
Харун је први мигрант који замало није успео да препешачи пут до Фокстона, луке у Великој Британији, али је на самом излазу из тунела ухапшен. Његова прича је само једна од хиљаде судбина миграната који тренутно живе на отвореном у Калеу, француској луци на улазу у тунел, и очајнички чекају прилику да се докопају британског тла.
Обраћајући се видео-линком из британског притвора, Харун је уз помоћ Николаса Џонса, британско-арапског преводиоца који се представио као његов адвокат, судији Краљевског суда у Кенту рекао да ће се његова одбрана заснивати на две основе. Прва је да није изазвао никакво ометање саобраћаја, нити да је представљао препреку на прузи док је 4. августа ходао кроз тунел.
А други основ је позивање на члан 31. Конвенције УН о статусу избеглица, који у суштини каже да избеглице „не могу да буду кривично гоњене за коришћење нерегуларних начина како би ушле у земљу у којој очекују спас”.
Како је известио Ројтерс, Харун је прошао кроз вишеструке жичане ограде, избегао стотине камера које покривају прилаз тунелу, умакао стражарима са псима трагачима – и успео да уђе у тунел. Потом је скоро 12 сати ходао кроз мрак док су поред њега возови тутњали брзином од 160 километара на час.
Судија је јуче Харуну одредио притвор, заказао саслушање за 9. новембар и најавио да ће, уколико буде суђења, оно бити одржано 4. јануара 2016. године.
Када је чуо да ће остати у затвору, Харун се узнемирио, подигао је обе руке у ваздух и почео да говори на арапском. Судија га је прекинуо и пренос видео-линком је прекинут.
Ипак Харунов случај је поделио јавност у Британији на оне који сматрају да је неопходно примењивати овако оштре мере како како би се мигранти избацили из државе и на оне који позивају на већу солидарност са људима који беже од рата и тортуре.
Тужба против Абдула Рахмана Харуна за „опскурни” закон из 19. века о ометању железничког саобраћаја непримерена је и погрешна”, написао је јуче на свом блогу адвокат Колин Јоу, еминентни стручњак за питања азиланата у Лондону.
За највећи талас миграната од Другог светског рата Европа нема јединствен одговор, нити ће га очигледно ускоро имати. Чланице Европске уније у јуну нису могле да се договоре о националним квотама, то јест обавези да приме одређени број миграната, тако да су десетине хиљада људи које су кренуле са Блиског истока препуштене одлукама сваке поједине државе како ће се односити према њима.
Министар спољних послова Аустрије Себастија Курц јуче је посетио грчко-македонску границу, где се преко викенда одиграла једна од најтежих избегличких драма, када су македонска војска и полиција користиле силу, шок-бомбе и сузавац како би границу држали затвореном.
Курц, који је током викенда објавио свој план за решавање мигрантске кризе, упозорио је на аномалију да мигранти кроз неке државе ЕУ, попут Грчке, пролазе нерегистровани и подсетио да је према Даблинском споразуму предвиђено да тражиоци азила увек морају да буду регистровани у првој земљи ЕУ у којој се нађу. Он је рекао да ЕУ коначно мора више пажње да посвети избегличкој кризи на западном Балкану.
Док Британија суди мигрантима, Мађарска подиже зид према Србији у дужини од 175 километара, Македонија под притиском ипак отвара своју границу, нема ни наговештаја да ће ЕУ постићи јединствен став о овом питању. Неки предлози, али „на дугом штапу”, очекују се у разговору немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер јуче је одбацио нови самит ЕУ о избеглицама и навео да државе чланице треба да престану са одуговлачењем и да примене постојеће споразуме о том питању. Мада је сасвим јасно да Даблински споразум уопште не функционише. Он, међутим, предлаже да ЕУ састави јединствену листу безбедних земаља у које избеглице могу бити враћене.
До тада ЕУ остаје при ставу да неће поново уводити унутрашње границе, већ ће остати на снази право на путовање без пасоша кроз простор Шенгенске уније, упркос притисцима да се уведу граничне контроле због безбедности.
И предлог од пет тачака, који је преко викенда у интервјуу бечком дневнику „Аустрија” изнео шеф аустријске дипломатије, такође подразумева мере за које је потребно доста времена. Он је затражио активно укључење западнобалканских држава у „интерна размишљања” ЕУ, како је пренео Танјуг, уз, ако је то потребно, и додатна средства из ИПА фондова. Једна од тачака, која до сада није могла да буде спроведена, јесте и интерна координација у ЕУ о питању заједничког проглашавања „сигурних безбедних држава порекла”, те подршка конференцијама о западнобалканској рути. Према његовим речима, при томе се не ради о растерећењу земаља попут Грчке и Италије, већ и оних које су непропорционално примиле азиланте, као што су Мађарска, Аустрија, Немачка и Шведска.
Његов план, као и план чешког премијера Бохуслава Соботке, подразумева међународно деловање против Исламске државе, да избеглице добију заштиту ближе својој домовини и да захтеве за добијање азила упућују у прихватним центрима у земљама порекла или суседним државама. Приликом посете Ђевђелији Курц је рекао да су „државе западног Балкана пресиромашне, преоптерећене и препуштене саме себи” и да им се мора помоћи. „Ако успемо да издејствујемо побољшања на западном Балкану, помажемо себи”, подвукао је Курц
Очигледно је да, док ЕУ не осмисли „стратегију после Даблина”, то јест не постигне консензус о мигрантима, они остају у државама на ободу ЕУ, надајући се да ће добити нешто хуманитарне помоћи за своје збрињавање.
Тагови: Абдул Рахман Харун, Британија, Себастиан Курт