КРИСТОФЕР БЛЕК: Бајден доноси нове ратове

У интервјуу за Фонд стратешке културе, публициста и адвокат Кристофер Блек оцењује да ће свет видети још интензивнији амерички милитаризам и агресију под председниковањем Џоа Бајдена него што је то био случај под одлазећом Трамповом администрацијом. Блек указује на Бајденово дугогодишње искуство као сенатора и бившег потпредседника током којег је подржавао илегалне америчке ратове. Још један злослутни показатељ јесте Бајденов одабир чланова новог кабинета у којем ће се наћи реакционарне фигуре из Обамине администрације, тврди заговорници војног интервенционизма у Либији и Сирији.

Треће, рат и агресија су незамењива функција америчке капиталистичке економије. Са растом домаћих социјалних проблема, америчка владајућа класа ће се још више ослањати на милитаризам, као средство за скретање пажње са унутрашњег колапса. Ратни хушкачи ће у Бајдену пронаћи својевољног сарадника. Током председничких дебата Бајден је исказао нескривено непријатељство према Кини и Русији.

Кристофер Блек је реномирани међународни адвокат из Канаде, специјализован за ратне злочине. Био је правни саветник председника Србије Слободана Милошевића пре његове смрти 2006. у затворској ћелији у Хагу, за време трајања суђења. Блек је такође обављао функцију главног браниоца на суђењу за ратне злочине у Руанди, где је успео да издејствује ослобађајућу пресуду разоткривајући случај тужилаштва као лажну оптужбу. Био је оштар критичар криминализације права од стране НАТО сила, које оптужнице против страних лидера користе као политичко оружје. Кристофер Блек је опширно писао о међународним односима, укључујући и односе између САД, Русије и Кине.

Каква су Ваша очекивања од нове америчке администрације под вођством председника Џоа Бајдена у погледу међународних односа? Да ли сматрате да ће се међународне тензије ублажити под вођством демократског председника?
— Очекујем да ће Бајденова администрација, ако преузме функцију, наставити са истом агресивном политиком коју су Сједињене Државе генерацијама спроводиле свуда где су сматрале да њихове интересе – то јест приступ тржиштима и ресурсима – друге државе доводе у питање, посебно Русија, Кина и њихови савезници. Сједињене Државе су увек спремне да употребе силу и не маре за међународно право или морал. Демократске администрације су водиле ратове против Вијетнама или Кубе, и управо су демократе, под вођством Била Клинтона, напали Југославију и уништили је, водећи рат против социјализма и следећи агенду окруживања Русије, која више није социјалистичка, али одбија да одбаци независно вођење политике или да свој народ прода и тако га стави у ропски положај у поретку америчке хегемоније.

Обама је био тај који је започео „заокрет према Пацифику“ (што је еуфемизам за агресију према Кини чију растућу економију САД не могу толерисати), започео рат у Сирији, напао и уништио Либију. Американци тврде да подржавају тржишну конкуренцију, али добро знамо да то важи само када их она доводи у супериоран положај. А како би задржали тај положај они су спремни да запрете и нападну читав свет ако је неопходно. У САД постоји безброј домаћих проблема чије решење није на помолу, будући да две владајуће странке не могу да понуде ништа осим рата.

За време Трампа, амерички односи са Кином су нагло погоршани. Да ли сматрате да ће се силазни тренд наставити и под Бајденом?
— Бајденова администрација биће усредсређена на рат. Да му је стало до мира, Бајден би осудио Трампово именовање новог министра одбране, пуковника Кристофера Милера, и Трампову агресивну политику према Русији и Кини. Укратко, да му је стало до мира, Бајден би већ разрађивао глобалну мировну иницијативу која би потом била предложена од стране нове америчке администрације. Уместо тога, он своју администрацију попуњава најреакционарнијим остацима из Обаминог периода. Све сами ратни злочинци. Бајденова реторика против Кине је чак више непријатељска и од Трампове.

Али није важно ко је на власти у САД, с обзиром да обе странке контролишу фракције корпоративно-војног комплекса који жели да настави и прошири америчку хегемонију. Тако да можемо очекивати пораст америчких провокација према Кини и, као што су Кинези више пута упозорили током протеклих неколико месеци, рат је врло реална, чак и изгледна могућност, а место где ће избити сукоб биће Тајван.

Америчким ратовима увек претходи пропагандна кампања застрашивања и мржње уз очекивано саучесништво и подршку од стране савезника. Видимо да се ова кампања спроводи у свим земљама чланицама НАТО-а и обавештајног савеза Пет очију (који чине Сједињене Државе, Канада, Велика Британија, Аустралија и Нови Зеланд) и да је у великој мери успешна у манипулисању грађанима тих земаља да подрже рат против Кине, против Русије, против дежурних непријатеља.

Ови амерички савезници прилагођавају се новим Бајденовим ратним плановима. На пример, британски премијер Борис Џонсон улаже рекордну суму новца у наоружање. Канада такође. Аустралија је покренула свеопшту антикинеску пропаганду.

Како предвиђате америчке односе са Русијом за време Бајдена? Он је говорио о продужењу новог СТАРТ споразума којим се умањује стратешко нуклеарно оружје. Да ли би ово могло наговестити побољшање односа између Вашингтона и Москве?
— То је мали позитиван знак, али историја односа Вашингтона према Москви указује да ће САД увек настојати да ослабе руску одбрану, истовремено јачајући своју сопствену. Дакле, не треба олако веровати у добронамерност Бајденових изјава у том погледу. Реч је о човеку који се налази на челу странке која је протекле четири године Трампа оптуживала да је руски агент, тврдећи да је Русија напала Сједињене Државе мешајући се у америчке изборе. Американцима се једноставно не може веровати. Њих не обавезује сопствена реч. Они улазе и излазе из међународних споразума како пожеле. Можемо се надати, али треба бити реалан.

Џо Бајден је говорио о новом повезивању са НАТО савезницима које је Трамп отуђио својим насилничким и трансакционим приступом питањима попут војне потрошње и других. Да ли сматрате да ће америчко понашање постати више интервенционистичко и милитаристичко када НАТО под Бајденом буде више уједињен?
— Трамп их је само антагонизовао захтевајући да плате више за свој вазални статус у ратној машинерији и да убрзају војно планирање и припреме за рат против Русије, са чиме су се сви сложили. Али НАТО савезници углавном деле амерички циљ да се Русија онемогући да води независну политику, посебно Британија и Немачка, од којих прва сања о својом бившем царству, док друга никада није напустила стару тежњу да растави Русију на делове која Хитлеру није пошла за руком.

Америчка НАТО машинерија убрзано увећавањ своје снаге у источној Европи, логистику, складишта наоружања, војне вежбе. Немци су управо извели војну вежбу са америчким снагама увежбавајући нуклеарни напад на Русију. Тај моментум ће се убрзати под Бајденом, као што би се уосталом убрзао и под Трампом да је поново изабран.

Због чега се стиче утисак да се америчко понашање у међународним односима не мења, без обзира на то ко се налази у Белој кући као председник?
— У природи империјалистичке државе, због њеног економског система, јесте тежња да се профит повећава по сваку цену. САД су оличење капиталистичке државе, у суштини корпоративне државе наоружане до зуба, безобзирне, презирне према свима (укључујући и међународно право) и спремне да уништи било коју државу која јој стоји на путу. Осим тога, релативно добар животни стандард њених грађана, који опада још од краја Вијетнамског рата, такође зависи од одржања америчке хегемоније.

Русија и Кина учвршћују стратешки савез у циљу одржања међународне безбедности и економског развоја. Да ли овај савез видите као кључну противтежу дестабилизујућим амбицијама САД да остваре пуну хегемонију?
— Да, али тај савез није задобио облик војног савеза, премда лидери и Кине и Русије нису искључили ту опцију. Али они виде оно што и ми остали можемо да видимо – да САД на Евроазију, од Русије, преко Ирана и Авганистана, до Кине, гледају као на један економски блок са огромном залихом ресурса, радне снаге и тржишта, блок који има неограничен индустријски потенцијал. Стога је природно да се државе које представљају мете Американаца удруже како би повећале војну и економску безбедност, како колективну, тако и засебну.

Шта по Вашем мишљењу треба да се промени како би САД почеле да се придржавају међународног права, што би побољшало изгледе да свет буде миран?
— За то ће бити потребна револуција у Сједињеним Државама и збацивање економских сила које контролишу државну машинерију, али нема назнака да ће се то десити. У Америци заправо и нема суштинског противљења овој политици. Мировни покрет је слаб и разједињен и њиме доминирају „либерали крстарећих ракета“. Гласови разума немају моћ нити стваран утицај међу народним масама којима доминира софистикована пропагандна машинерија позната под називом „медији“. Цензура се повећава како би се ућуткало и оно мало критичких гласова који тренутно постоје.

По мом мишљењу, биће потребан војни пораз Сједињених Држава како би се створили услови за неопходне промене. А то ће се можда и догодити, будући да је Кина више пута поновила како ће, у случају да Вашингтон одлучи да преузме директну контролу над Тајваном, или ако буде нападнута у Јужном кинеском мору, поразити САД. Али такав рат би изазвао глобалне последице и проузроковао прекомпоновање моћи не само у Сједињеним Државама, већ и у остатку света, под условом да га било ко преживи.

 

Аутор Финијан Канингем