Исланд је у сриједу осудио још једну групу банкара на издржавање затворске казне због њихове улоге у економској катастрофи која је погодила земљу 2008. године.
Врховни суд Исланда и Окружни суд у Рејкјавику су у два одвојена поступка осудили пет челника из двије највеће банке, Ландсбанкин и Каупинг. Осуђени банкари су манипулисали тржиштем, извршили превару и повреду фидуцијарних дужности (фидуција је тип осигурања у којем банка преузима власништво над предметом кредитирања, док код хипотеке корисник кредита остаје власник).
Казне су по многима благе, а износе између 2 и 5 година. Ипак, за веће казне Исланд би морао да мијења закон, који налаже да максимална казна за финансијске злочине буде шест година затвора. Исланд је до данас осудио 26 банкара на укупно 74 године затвора.
Исланд је те 2008. године одабрао другачији пут од многих европских дужника – дозволио је држави да преузме контролу над финансијским сектором, свјесно дозвволио одређеним банкама да пропадну, а одговорне извео пред лице правде.
Кад су исландског предсједника Олафура Рагнара Гримсона једном упитали како се његова држава опоравила, рекао је:
– Били смо довољно паметни да не идемо ортодоксном економском логиком која превладава у западном финансијском свијету у посљедњих 30 година. Пустили смо банке да пропадну, дали подршку сиромашнима и нисмо кренули с мјерама штедње као остатак Еуропе.
А реакција Исланда након финансијске катастрофе била је оваква:
Људи су организовали побуну, протестовали док се њихови захтјеви нису испунили (смијена владе, гувернера Централне банке и Вијећа које управља банкама), а онда су засукали рукаве и кренули с послом. Круна је девалвирала, па је земља постала занимљивија улагачима. Туризам је процвјетао, а из мора су опет изронили исландски спаситељи – рибари.
Приватизоване банке које су направиле дугове враћене су у државно власништво. Супротно рецепту који као мантру хипнотисано понавља већи дио Европе, а који гласи: „Приватизуј!“, Исланд је примјенио рецепт који је гласио: „Национализуј.“
Концепт слободног, неолибералног тржишта пропао је баш на Исланду, гдје је и показао сву своју суровост. Интервенционизам, економски социјализам, назовите то како год хоћете… Исланду је донио излазак из кризе.
У комбинацији с јаким извозом, нарочито у сектору рибарства, потпомогнути туризмом и производњом алуминијума, спашавали су банке, а уједно и властиту главу и економију. Држава се показала као бољи господар од приватника.