Територија Доњецке Народне Републике још увек није цела ослобођена, па је, у најмању руку, потребно ослободити целу територију и специјална војна операција ће бити настављена, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков говорећи о циљевима специјалне операције у светлу референдума.
„Оно што могу да вам кажем са апсолутном тачношћу, знате да још нису ослобођене све територије Доњецке Народне Републике. Ради се о територији у границама 2014. Због тога је, у најмању руку, потребно ослободити читаву територију Доњецке Народне Републике“, одговорио је Песков на питање новинара да ли ће специјална операција бити настављена након што Русија потпише документ о присаједињењу нових региона.
Он је подсетио да је територија ЛНР већ ослобођена.
Песков је истакао да ће специјална војна операција бити настављена након могућег присаједињења нових територија Русији где су одржани референдуми.
Одговарајући на питање ко ће штитити границе нових територија након потписивања четири споразума и да ли се планира слање руских пограничних трупа тамо, Песков је одговорио да је тамо у току специјална војна операција.
„Наравно, она ће се наставити. Тамо су у току борбена дејства“, приметио је портпарол.
САД постају страна у сукобу
Песков је додао да се САД све више приближавају томе да постану страна у сукобу у Украјини, што је изузетно опасно.
Портпарол Кремља је нагласио да руска страна има негативан став према изјави америчког државног секретара Ентонија Блинкена о могућности употребе оружја које САД испоручују Украјини против територија на којима су одржани референдуми о придруживању Русији.
„Америчка страна све више де факто улази у овај сукоб, све више се америчка страна приближава томе да постане страна у овом сукобу, што је изузетно опасно“, нагласио је Песков.
Поводом речи председника Украјине Владимира Зеленског, који је рекао да „неће имати о чему да разговара“ са руским председником Владимиром Путином уколико Москва призна референдуме на територији ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области, Песков је напоменуо да је ово није нова изјава.
„Он (Зеленски) је одавно рекао да нема о чему да разговара. Он је одавно одлучио да одустане од било какве идеје о преговорима“, закључио је портпарол.
Блинкен је раније изјавио да САД немају ништа против да Кијев употребљава западно оружје на територијама које би могле постати део Русије након референдума.
О референдумима
Референдуми о присаједињењу Русији одржани су од 23. до 27. септембра у Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и у Херсонској и Запорошкој области. Према резултатима обраде 100 одсто гласачких листића у ДНР, 99,23 одсто изашлих гласало је за присаједињење Руској Федерацији, у ЛНР – 98,42 одсто, у Херсонској области – 87,05 одсто, у Запорошкој области – 93,11 одсто. Представници низа западних земаља, укључујући и Европску унију, саопштили су да не признају резултате референдума. Истовремено, међународни посматрачи, укључујући и оне из земаља ЕУ, пратили су референдуме и потврдили слободну вољу грађана.
Председник Русије Владимир Путин обратио се грађанима у 21. септембра поводом ситуације у Донбасу и тока специјалне операције. Он је навео да ће Русија подржати одлуке референдума ЛНР, ДНР, Запорошке и Херсонске области и објавио делимичну мобилизацију у Руској Федерацији, назвавши то одлуком која је у потпуности адекватна актуелним претњама.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.