После оптужби Америке да се Москва уплитала у предсједничке изборе у САД и хаковала организације Демократске партије, данас се огласио Кремљ поручивши да је руски председник Владимир Путин по том питању Бараку Обами дао „веома јасан одговор“.
Помоћник предсједника Русије, Јуриј Ушаков, изјавио је новинарима у Токију да је Путин на маргинама самита Г20 у септембру објаснио Обами став Русије по том питању, јавила је агенција Тасс.
„Разговарали су у четири ока о разним темама, а дотакли су се и ове теме. Наша страна је изнијела веома јасан одговор што се можда није уклапало са оним што је Обама покушавао да нам објасни“, рекао је Ушаков, пренио је Ројтерс.
Обама је синоћ изјавио да ће САД предузети акцију против Русије због наводног мијешања у изборну кампању у Америци, наводећи да је о томе разговарао директно са руским председником Владимиром Путином.
„Потребна нам је акција и то ћемо и урадити“, рекао је Обама за Амерички национални радио (НПР), преноси Би-Би-Си.
„Мислим да нема никакве сумње у то да, када било која страна влада покушава да утиче на интегритет наших избора, морамо да предузмемо акцију – и то ћемо и да урадимо на начин и вријеме када ми изаберемо“, поручио је Обама.
Обама је навео да нешто од тога може да буде „експлицитно и јавно објављено, а нешто не“, не прецизирајући које мјере ће бити предузете.
„Господин Путин је јако свестан шта мислим о томе, јер сам директно с њим причао о тој теми“, навео је Обама.
Бијела кућа је у четвртак сугерисала да је Путин био директно укључен у хаковање које је имало за циљ да утиче на америчке изборе и омогући победу Доналда Трампа.
„Ен-Би-Си њуз“ је претходно пренио тврдње америчких обавештајних званицника да је Путин „лично умјешан у тајну личну кампању“.
На питање о овим тврдњама, Путинов портпарол Дмитриј Песков их је одбацио као „смијешну глупост“.
Како је јавио НБЦ, Путин је наводно лично дао инструкције како да се филтрирају и користе поруке украдене демократама у тим нападима.
Наводи се и да се вјерује да Путин никада није опростио Хилари Клинтон што је 2011, када је била државни секретар, јавно доводила у питање регуларност парламентарних избора у Русији, а оптужио ју је и за подстицање уличних протеста.
Према званичницима америчких обавјештајних служби, Путин је послије то радио и из другог разлога, желећи да покаже свијету да је политика САД корумпирана и да би „изазвао подјелу међу водећим савезницима САД, стварајући утисак да више не могу да се ослоне на Америку као вјеродостојног свјетског лидера“.
Група електора који следеће недеље треба да ратификују резултате председничких избора у САД, затражила је прије три дана комплетан извјештај о оптужбама да је Русија интервенисала како би помогла Доналду Трампу да побједи у предсједничкој трци.
Амерички Устав налаже да изборни колегијум на крају одлучује о исходу предсједничких избора, а не гласања бирача, при чему свака америчка држава има број електора у складу са бројем својих становника.
На изборима 8. новембра, Хилари Клинтон је надмашила републиканског противника у броју гласова бирача за два процентна поена, али је Трамп побједио у више држава и освојио 306 електора, насупрот 232 колико је освојила његова противкандидаткиња, што му је донијело побједу.