Крај бајке о вредностима: Новим потезом ЕУ открила кључни услов за чланство – бити против Русије!

Да Украјина, Молдавија и Грузија од кандидата постану пуноправне чланице ЕУ нити је извесно нити реално нити ико у ЕУ мисли да је оствариво. Предлог о давању статуса кандидата земљама које не задовољавају минимум услова има друго за циљ – да у ратној поларизацији унесе додатно конфронтирајуће тонове, а на штету Русије и руских интереса.
Препорука Европске комисије да статус кандидата за ЕУ додели Украјини и Молдавији а уз испуњавање одређених услова и Грузији, уз све реторичке подстицаје Урсуле фон дер Лајен – делује надреално.

Истина, председница Европске комисије је уз све хвале на рачун украјинске тежње да живи у складу са европским вредностима и стандардима, додала да има ту још питања из области владавине права и борбе против корупције којима би Кијев требало да се позабави.

По процени заменика председника Савета безбедности Русије Дмитрија Медведева пријем Украјине у ЕУ био би могућ средином века, уз један услов – да сама асоцијација до тада не нестане.
Заокруживање геостратешког простора
Чиме је мотивисана ова одлука Европске комисије, има ли изгледа да по аналогији са Бугарском и Румунијом, и ове „баштинице европских вредности“ постану чланице ЕУ, те да ли је статус кандидата утешна награда за истрајност Кијева да за рачун Запада жртвује и последњег Украјинца?

Александар Гајић из Института за европске студије оцењује да је одлука давања статуса кандидата поменутој тројци геополитички мотивисана и већ виђена у случајевима везаним за Бугарску и Румунију када су геостратешка орјентација и геополитички интереси, пре свега САД и НАТО, убрзали пријем држава мимо испуњавања одређених стандарда.

„ЕУ делује као еквивалент НАТО и разумевање давања кандидатуре тим државама мора се посматрати као превасходно геостратешко и геополитичко позиционирање, израз борбе против Русије и руских интереса, а не као чин давања статуса државама које задовољавају одређене стандарде. У геостратешком смислу заокружује се геостратешки простор“.

Моралистички императив- помозите Украјини
И не само то, указује Гајић, давање кандидатуре прати медијско моралистичка прича где се као императив намеће обавеза да се нешто предузме везано за рат у Украјини. Дакле, у корист Украјине која практично губи и рат и територију и војску треба предузети нешто, па макар то било и обећање некакве кандидатуре и потенцијално чланство у ЕУ.

Упркос чињеници да је, каже Гајић, свима јасно да је пут Украјине у ЕУ далек и немогућ, Запад овакве понуде доживљава као ратну савезничку обавезу са циљем подстрекивања Украјине да пружа отпор у рату којем су допринеле и ЕУ и САД. У том кључу треба разумети и случај Молдавије као залеђа Украјине у сукобу са Русијом али и Грузије.

„Својим позиционирањем, они су несумњиво допринели ратној ескалацији не инсистирајући довољно на спровођењу Минских споразума, онога што је договорено на преговорима Кијева, Русије, ДНР и ЛНР. Давање подршке која је у суштинском смислу пуноправног чланства нереална они храбре Украјину и шаљу поруку да им тако нешто припада због жртава које имају“.

Где су ту атрибути државности?
Иако ни Румунија ни Бугарска нису задовољиле стандарде већ су се у ЕУ нашле превасходно захваљујући геополитичким мотивима, у случају Украјине, Молдавије и Грузије ти мотиви су још очигледнији.

„Оне не задовољавају ни минимун критеријума функционалних и целовитих држава да би уопште биле узете у разматрање за било какву кандидатуру. Али, чак и када земља нема неке од основних атрибута државности неко може да јој изађе у сусрет ако у томе препозна своје геополитичке интересе“, оцењује Гајић.