„Котлови“ су већ почели да кључају: Шта се променило после ослобођења Мариупоља и предаје „Азовстаља“
фото: © kp.ru / Владимир Веленгурин
ГЕРИЛСКE ГРУПЕ СА „ЏАВЕЛИНИМА“
Осећате ли како је прозујао фронт после коначног ослобођења Мариупоља и предаје целог његовог гарнизона?
Од Авдејевке до Изјума, од Лимана до Северодоњецка.
Покренула се огромна војна машина, која је, како се чинило, у последњих месец дана „заглавила у позиционим борбама“, „наслонила се на одбрану непријатеља“, глодајући нове територије буквално за метар.
Током специјалне операције, команда савезничких снага Русије са републикама Донбаса, и ми, извештачи, имали смо довољно могућности да проучимо тактику украјинских трупа. Морамо им одати дужно поштовање – знају да се бране. Мале маневарске групе са западним противоклопним оружјем, амерички противартиљеријски системи који омогућавају откривање положаја наше артиљерије за минимално време, засићење дроновима и моћна утврђена подручја која им омогућавају да се склоне од бомбардовања…
Док је обрачун на нивоу артиљеријских дуела (зато је 95% свих губитака од гелера) и герилских напада „Џавелинима“ из шума, Украјинци зубима држе положаје. Али чим дође до директног судара, радије се враћају на унапред припремљену другу и трећу линију одбране. Не воле блиску борбу и „стрелце“, поготово што су 80 одсто украјинских војника мобилисани резервисти и припадници територијалне одбране, који су први пут узели оружје у руке. Зато пишу ултиматуме Зеленском, одбијајући да „извршавају борбене задатке у нехуманим радним условима“.
Какве везе с тим имају „Азовстаљ“ и Мариупољ? Ово није само војна победа, већ и психолошка. Наши борци су добили самоувереност. Поткопана је и вера у њихове власти међу Оружаним снагама Украјине (ОСУ). Из Мариупоља се ослобађају батаљони који ће ићи даље у борбу.
Како ће се одвијати битка за Донбас после предаје мариупољског гарнизона?
Хајде да покушамо да предвидимо.
Једва је вредно чекати брзе маршеве са кретањем дуж целог фронта. Али од 2014. године познато је да су украјинске оружане снаге алергичне на котлове, у које су с фаталном упорношћу упале пре осам година. Заиста, поред Иловајског и Дебаљцевског котла, било је и мањих окружења. Али тада су у њима млевене и најборбеније страсне украјинске јединице.
Усудио бих се да кажем да ће се сада судбина Донбаса решавати у таквим ватреним врећама.
СЕВЕРОДОЊЕЦК-ЛИСИЧАНСК
Најочигледнији котао данас је Северодоњецки. Заправо је уоквирен. Град (узгред, формално – престоница дела Луганске области, који је остао под контролом Кијева) је већ блокиран са севера, истока и југа. А његова комуникација са суседним Лисичанском је заправо прекинута. Један мост је дигнут у ваздух, други је под контролом ватре савезничке артиљерије. Према трећем, могуће је, можда, побећи. И ово неће бити најгора опција за украјински гарнизон Северодоњецка од 2.000 војника. Његов „Полиморсос“ (политичко и морално стање) сада очигледно није борбено, а сукоби су већ у току у самом граду. То је опција која се не допада у Оружаним снагама Украјине. Стога се може претпоставити да ће се гарнизон Северодоњецка у неком тренутку вратити у Лисичанск, где ће се придружити већој групи. (Укупан број непријатеља у ова два града је око 16 хиљада људи).
Али ни овде неће бити спаса, јер је и Лисичанск близу опкољавања. Да, овај град је на брду и веома је погодан за одбрану. Али путеве према Славјанску и Бахмуту (бивши Артемовск) које још увек контролише Украјина гађа савезничка артиљерија. И то ће бити пресечено. Без снабдевања муницијом, гарнизон Лисичанска је осуђен на пропаст.
И важан моменат – заузимањем Лисичанска и Северодоњецка, територија ЛНР ће бити потпуно ослобођена.
АВДЕЈЕВСКО ГНЕЗДО
Северно од Доњецка, Авдејевка се постепено окружује, где се настанио украјински гарнизон до шест хиљада људи. Управо из овог града последњих година је гранатиран сам Доњецк, Горловка и Јасиновата. И још гранатирају…
Тешко је јуришати на Авдејевку у чело. Већ осам година ту се налазе моћна утврђења. Највероватније ће је савезничке трупе заобићи по боковима, блокирати и стиснути прстен. Ослобађање Авдејевке ће коначно омогућити становницима Доњецка и његових предграђа да дишу, забораве на гранатирање и почну да успостављају миран живот.
СЛАВЈАНСК И КРАМАТОРСК
А коначно ослобођење Донбаса биће одлучено, по свему судећи, у биткама за Славјанск и Краматорск, где се настанило око 10.000 украјинских војника. Међутим, Кијев може успети да повећа ову цифру довођењем резервиста.
Офанзива на ове градове сада се одвија у неколико праваца одједном. Са севера од Изјума и са истока од Красног Лимана. Са југоистока, након чишћења тек заузетог Светлодарска, ослобођене снаге могу да им се придруже. Са југа савезничке трупе ће почети да се јачају након решавања питања са Авдејевком.
Не очекујте брзу победу овде. Током 2014. године украјинске трупе никада нису успеле да пробију одбрану Славјанска, где се налазила милиција Стрелкова. Али све је одлучило потпуно опкољавање града. Као резултат тога, Стрелков се потом са својим гарнизоном пробио до Доњецка. Али сада Украјинци једноставно неће имати куда, осим у заробљеништво.
Тактика „малих котлова“ омогућава оптимално коришћење снага република Донбаса и групе руских трупа. Минимизирати губитке који могу настати током напада на градове, блокирати и уништити главне чворове украјинске одбране и њене руте снабдевања. Најспремније формације Оружаних снага Украјине у Донбасу су подељене на неколико делова који нису међусобно повезани.
Александар Коц, КП.РУ
vostok.rs
