КОНТРОВЕРЗНИ КАНДИДАТ: Да ли је Трамп већи републиканац од осталих?

Доналд Трамп је постао најконтроверзнији предсједнички кандидат у кампањи за изборе 2016. године, након што је рекао да не би требало дозволити муслиманима улазак у САД.

“Ко је заправо Трамп?“, пита се аутор турског листа “Јени Јузил“, а преноси сајт “Шта се прича о Америци“.

Трамп је прије свега харизматични бизнисмен. У вријеме када се политика претвара у машину за производњу страха, Трамп зарађује на тактици генерисања страха. Он добро зна како да утиче на људе. Трамп је корак испред других политичара. Његови захтјеви и обећања нису много другачији од онога што говоре његови противници, али је начин на који он то говори много радикалнији.

Иако његова шокантна реторика у вези са муслиманима дјелује агресивно, то и јесте управо оно што Републиканска партија подржава. Није толико важно оно што Трамп говори, већ начин на који су његове ријечи изречене. Терористички напад у Сан Бердардину је једноставно био шлагворт за ову реторику, али је прави разлог лежао у структури.

У свакој изборној кампањи, републикански кандидати се практично такмиче у патриотској трци. Такође, неопходно је створити херојску представу “јаког лидера“. Потреба за саморекламом је онај проблематични дио демократије. Квалитет политичког дискурса током изборне кампање спушта се на само дно, управо зато што би требало да стигне до најширих маса.

Прије Трамповог дебија, Бен Карсон је користио исту тактику. У тренутку када бива дефинисана циљна група, тактика страха се користи како би се манипулисало бригама бирача, злоупотребљавајући тему која је у фокусу. Али, они који се играју ватром обично потом трпе болове од опекотина. Понекад кандидати иду предалеко како би освојили што више бирача. Другим ријечима, покушавајући да једним ударцем убију што више мува, кандидати заправо губе.

Предмет страха је обично страног порекла, оно што је људима слабо познато. Али, сада је предмет страха постало питање унутрашње безбједности, које подразумјева и питање граница, миграната и терора.

Зарађујући на реалној пријетњи, председнички кандидати сију страх унутар своје циљне групе како би задобили што више гласача. Маса обично почиње да прати оног лидера који шири радикалне идеје и обећава сигурност. Хаос и нестабилност су веома важне како би се створио имиџ новог предсједника-спасиоца. Па тако на самим изборима маса гласа за политичара који се наводно бори за добробит нације.

Ако претпоставимо да Трамп прати ову тактику, да ли онда представља САД? Не, овај човек представља аспекте система који су исти свуда у свијету. Америка је земља која је дуго, заправо од свог оснивања, била отворена за муслимане и друге имигранте. То је држава на чијем би челу једног дана теоретски могао да буде муслиман. Посматрано из овог угла, ово је реминисценција чувене изјаве Бенџамина Дизраелија (својевремено британског премијера, првог човјека јеврејског поријекла на тој позицији) да “Исток прави каријеру“. Данас, опонирање муслиманској политичкој арени и стављање националне безбједности на сам врх најбитнијих тема, права је обилазница реалне политике. Другим ријечима, онај ко тактички представља муслимане као пријетњу, тиме себи прикупља додатне поене у предсједничкој трци.

Да није Доналда Трампа, неко други би заузео његово мјесто и говорио исто. Ипак, вјерује се да ће Трамп ускоро бити скрајнут. Такође би требало имати у виду да ће, пошто су муслимани постали нераскидиви дио нације, краткорочна демонстрација агресије према њима довести до тога да потом мигранти из исламског свијета буду још више прихваћени. То је једноставно начин како функционишу Сједињене Америчке Државе.

Тагови: Доналд Трамп, САД