Контрола популације – атак на Бога и живот

Стивен Мошер/ФОТО: Приватна архива

Стивен Мошер, социолог, председник „Института за истраживање популације“ и један од највећих стручњака за популациона питања у свету, говори за „Геополитику“.

Разговор водила: Биљана Ђоровић

Највећи број људи чврсто верује да има превише људи на планети. Ради се о уверењу које је плански и систематично утискивано у умове људи, несвесних да је мит о пренасељеној Земљи и неопходности смањења популације произведен у институтима за контролу ума Запада и представља централни стуб геноцидне агенде Новог светског поретка, који у својим стратешким плановима (које немилосрдно спроводи) садржи циљ о свођењу људи на „златну милијарду“ и чак пола милиона људи – број који је утиснут у „Georgia Guidеstones“, гранитном споменику у Елбертону, Џорџија, анонимно подигнутом 1979. на коме је на осам језика уклесан „Манифест Илумината за нови свет“.

Један од кључних делова овог Манифеста за нови свет је да популацију треба да чини 500 милиона људи. Свођење на 500 милиона људи подразумева елиминацију од скоро 95% људи на планети. Прича о превеликој популацији на суженој Земљи по правилу води реализацији овог пројекта. Неопходно је било само произвести свест о „сувишним ждерачима“.

Саговорник „Геополитике“, Стивен Мошер (Steven W. Mosher), социолог, председник „Института за истраживање популације“ (PRI), један je од највећих стручњака у свету за питања популације. Мошер се свом силином аргумената и доказног материјала супротставио миту о пренасељености планете и указао на институције, организације и појединце који су најактивније радили на успостављању овог мита, као и на реализацији плана „елите“ усмереног на свођење светске популације на „златну милијарду“. Стивен Мошер је аутор и веома значајне студије „Контрола популације, реални трошкови, илузорне предности“ (Population Control: Real Costs, Illusory Benefits). Стивен Мошер са супругом Вером има деветоро деце.

Контрола и смањење популације, еугеника и геноцид, усађени су у срца, умове и системе патолошке „елите“ Запада, која на свако Божије створење гледа као на бескорисног потрошача онога што по логици њиховог психичког склопа треба да припада само њима: воде, ваздуха, хране, права на живот. Како бисте, господине Мошер, у кратким цртама описали историјат еугенике?

– Британци су водећи на овом пољу. Поприлично неплодна Британска виша класа живела је у константном страху од плодности сиромашних слојева и чврсто је пригрлила теорије Томаса Малтуса, који је 1798. у „Есеју о принципима популације“ предвидео да ће за људе на земљи бити довољно простора само до године Господње 1890. и предложио безусловно истребљење људи: „Сва деца рођена у већем броју од оног који је потребан да се становништво одржава на одређеном, жељеном нивоу, морају нужно ишчезнути, осим уколико се простор за њих не обезбеди смрћу одраслих особа… Али изнад свега, требало би одбацити специфичне лекове који уклањају болести које пустоше…“.

Забринутост малтузијанаца, како су припадници британске више класе сами себе назвали, чврсто је пригрлила Чарлса Дарвина који је широм отворио врата социјалдарвинизму. Просперитетни и привилеговани су се осетили надмашеним великим бројем „неопраних“, што је за њих представљало сушту супротност „опстанку најјачих“ и тај процес је требало зауставити. Творац појма „еугеника“ је Дарвинов рођак, Франсис Галтон. Галтон се у свом делу „Истраживања људских способности и њиховог развоја“ (1883), у циљу опадања генетике нације оптерећене прекомерним рађањем „неопраних“, залагао за активну политику „еугенике“, подразумевајући под њом „добро рођење“. Еугеника се залагала за: „више деце од одговарајућих а мање – или ни мало – деце од неодговарајућих, са крајњим циљем „еволуционог успона човека“.

Рокфелерова фондација је током 1920-их, финансирала институцију Маргарет Сангер „Америчка федерација за планирање родитељства“ (Planned Parenthood), првобитно назване Америчка лига за контролу рађања. 

– Циљ Маргарет Сангер, како је она то сама формулисала, био је „да створи расу чистокрвних“ и успела је да окупи веома много богатих присталица (укључујући Џона Д. Рокфелера III), који су себе сматрали суштим оличењем супериорних крвних линија.

Нацисти су предузели активне мере да прочисте крвне линије и побољшају залихе „супериорних“. Еугенички пројекат је после Другог светског рата почео да тоне и његови заступници су ужурбано порицали да су икада имали на уму таква ужасна места каква су Дахау, Аушвиц, Берген-Белзен, итд.

Наравно, то је била само слика за јавност. Уследила је нова, далеко прикривенија игра обасјана псеудонаучним сјајем: „расни квалитет и чистокрвност крвних линија“ редизајниран је у популациону контролу и брижљиво прерушен неприметно усмераван истим програмом истребљења.

Након Другог светског рата, захваљујући напретку медицине и пожртвованим медицинским радницима, успешно су елиминисане многе инфективне болести које су косиле становништво Латинске Америке, Африке и Азије, и ове земље су ушле у период рапидног раста, као што се то догодило и са Европом и Америком неколико деценија раније. Рокфелери и други богаташи нису могли бити ужаснутији: контрола раста становништва морала је, по њиховом мишљењу, постати део националне стратегије САД пре него што буде исувише касно. Џон Д. Рокфелер III, унук нафтног тајкуна Џона Д. Рокфелера, први је технократски контролор популације и творац планетарног мита о „прекобројној популацији“ и сувишним људима. Он је користио свој сопствени новац како би 1952. основао „Популациони савет“, који се још увек представља као неутрална, научна организација, али његова сврха била је, јасно, да контролише глобални раст становништва. Рокфелер је био председник, а потом и директор Савета током наредних четврт века. Џон Д. Рокфелер III је направио глобалну мрежу „експерата“ широм света. Финансирао је истраживања како би пронашао што једноставније и трајне начине стерилизације становништва. Успоставио је регионалне центре за обуку и истраживања у Бомбају (1957), Сантјагу (1958) и Каиру (1963) и националне центре у многим земљама, формирајући од њих камен-темељац у институционализацији контроле популације. Ови центри и њихови експерти, како је то признао Фредерик Озборн, десна рука Рокфекера, „стимулисали су напоре да се непрекидно износи и утемељи теза о сувише брзом порасту становништва“. Најважнија ствар коју је Рокфелер урадио била је што је уз помоћ свог новца, и новца својих супербогатих истомишљеника, успео да тихо, иза сцене, убеди федералну владу САД да приступи реализацији депопулационе агенде. Рокфелер је уложио милионе из свог сопственог џепа. Влада САД потрошиће милијарде.

Један од камена-темељаца Новог светског поретка називате „митом о пренасељености“, који представља гигантску и нехуману превару“.

– Ми у Институту за истраживање популације смо са највећом радошћу 31. октобра 2011. поздравили долазак на свет седаммилијардите бебе. Прославили смо долазак још једног Божијег створења, док су контролори популације њен долазак видели као показатељ катастрофе и разлог због кога би сви ми требало да страшно очајавамо. Контролори популације из Популационог фонда УН и агенције „Планирање родитељства“ највише би волели да се та беба није никада родила.

Такозвана „популациона експлозија“ резултат је напретка науке и бриге за побољшање здравља и животног века становништва и важан показатељ узлазне стазе човечанства.

Данас се произведе довољно хране да свака особа на свету може да унесе 3500 калорија дневно. Не постоји никаква потреба да било ко на Земљи гладује. Популација се више него удвостручила од 1960. али производња житарица по хектару увелико премашује тај темпо. Човечанство би на овом степену развоја науке и технике, када оне не би биле у рукама еугеничара, могло да живи сјајно: довољно хране, раст продуктивности, нестанак сиромаштва и глади, пораст образовног нивоа су на том степену да би људска раса коначно могла да буде срећна и задовољна оним што је постигла.

Но, неопходно је разјаснити и схватити да истински популациони дугорочни тренд није повећање популације, већ њено смањивање, и то је права опасност са којом се данас суочавамо. У око 80 држава на свету које чине половину светске популације стопа фертилитета је испод стопе репродукције која омогућава просто обнављање становништва, дефинисано као 2.1 дете по жени.

Популација у развијеним земљама стагнира или се смањује. УН предвиђају да ће се до 2050. године становништво Русије смањити за 25 милиона, Јапана за 21 милион, Италије за 16 милиона, Немачке и Шпаније по 9 милиона. Предвиђа се да ће Европа и Јапан изгубити половину популације до 2100. године. Све земље у којима је стопа фертилитета испод стопе неопходне за просто обнављање становништва – изумреће. И у земљама у развоју породице се смањују: са петоро деце по жени 1960. године данас их је мање од троје. И тренд је: даље смањивање.

Према „нисковаријантној пројекцији“ УН (low variant projection) – историјски најпрецизнијој – светска популација ће достићи свој максимум од 8 милијарди 2040. године, а затим ће почети да опада. Високе стопе фертилитета данас су реткост. До 2050. године биће двоструко више људи изнад 65 година старости од броја деце од 15 година и млађих. Економске последице старења популације биће затварање школа, опадање тржишта и смрт економија.

Игнорисањем ових чињеница контролори популације настављају да шире мит о пренасељености. UNFPA и друге организације за контролу популације нерадо пријављују истину о паду наталитета у свету, зато што прикупљају фондове застрашујући људе причама о прекобројном становништву на пренасељеној земљи. Они нам утрпавају у мозак да се исувише много беба рађа од стране сиромашних људи у неразвијеним земљама, што представља нову форму глобалног расизма.

Под хитно треба престати са финансирањем програма за контролу популације и усмерити пажњу на праве проблеме као што су маларија, ХИВ, и инфективне болести. Хајде да заједно прославимо седаммилијардиту бебу. Та беба је најбољи знак нашег просперитета, наших нада и наше будућности. Даровити људи који су се рађали као друго, треће или ко зна које дете у породици помогли су да се развију наука, техника и уметност и побољша здравствени статус човечанства. Осим тога, било ко, сиромах или богаташ, јединствена је креација и нешто неизмерно драгоцено за сваког од нас. Седаммилијардита беба није проклетство већ благослов. И то за све нас.

Каква је улога УН, посебно Популационог фонда УН (UNFPA)у спровођењу агенде депопулације? Да ли је демографска и популациона политика трансферисана на супранационалне структуре УН?

– Уједињене нације, делујући преко Популационог фонда УН и других својих агенција и организација, од самог почетка раде на смањењу популације. Политика једног детета, сурово спровођена у Кини, добила је значајну подршку, највећу појединачну суму од Популационог фонда УН, који је са 50 милиона долара постао главни донатор ове политике. Међународна федерација за планирање родитељства (IPPF) подржала је кинеску политику са знатно мањом али још увек значајном сумом од 500 000 долара.

Новац је, како је то са очинским поносом изјавио IPPF, отишао „групи кинеских званичника задужених за планирање породице који ће донети савршен план рађања“.

Светска банка је такође отворила своје бисаге и до 1996. доделила зајам од преко 22 милијарде долара Кини.

УН су одабрале годину 1983, када је примена мера била најсуровија, да прву Награду УН за контролу популације доделе Кини. Међународна федерација за планирање родитељства изјавила је да су циљеви кинеског програма у потпуности конзистентни са препорукама Светске банке и Друштва за бољу будућност из Вашингтона. Штета што нису приложили мишљења 15 милиона младих Кинескиња које су биле присиљене да те године изврше абортус, од чега око 90% под принудом. Догађаји у Кини показали су да су UNFPA и друге организације УН преузеле главну улогу у покрету за контролу популације широм света.

Каква је улога Била Гејтса, Теда Тарнера, Ворена Бафета у спровођењу агенде депопулације?

– Ко је највећи финансијер програма контроле популације у свету? Уколико одговорите на ово питање са „Влада САД“, нећете бити у праву. Мала група најбогатијих појединаца на свету и њихове фондације заједно издвајају више новца за абортусе, стерилизацију и контрацепцију људске расе него Вашингтон. Овај милијардерски момачки клуб укључује такве плутократе какве су Бил Гејтс (на првом месту, са шездесет три милијарде долара), затим Ворен Бафет (на четвртом месту са, двадесет осам милијарди) и Тед Тарнер (на двадесет петом месту, са девет милијарди). Ови људи су уверени да прекомерна популација представља највећу претњу за планету – „једино и најважније питање са којим се човечанство данас суочава“, како тврди Тед Тарнер, оснивач Cable News Network (CNN). Очигледно да Тарнер не чита „Њујорк тајмс“, који је у свом миленијумском издању 1. 1. 2000. набројао „прекомерну насељеност“ међу „митове двадесетог века“.

Упркос опадајућем наталитету, широм света, „милионерски момачки клуб“ наставља да до данашњег дана улива милионе долара у програме контроле популације. Зашто?

– Почнимо од Теда Тарнера. „Уста Југа“ како га зову, тренутно је потпредседник једног од највећих светских мултимедијалних конгломерата – „AOL Time Warner“. Примера ради, 1997. „Уста“ су грандиозно најавила да ће даровати милијарду долара Уједињеним нацијама, стављајући јасно до знања да ће већина његовог новца бити употребљена за контролу популације. Милијарда долара је три пута већа сума од оне коју федерална влада издваја за контролу популације на годишњем нивоу.

Тарнерова готовина је дата за програме попут „унапређење репродуктивног здравља адолесценткиња у руралном Бангладешу“ (1,063,705 долара), затим издавање дозвола за рад клиника за репродуктивно здравље у Хондурасу (2,513,338 долара) и „добровољно поверљиво саветовање и тестирање за ХИВ/АИДС и сексуално образовање“ у Мозамбику (2,751,000 долара). Преведено, то заправо значи да ће девојчице Бангладеша и Хондураса, удате и неудате, бити охрабриване да користе контрацептивна средства и да (у случају неуспеле контрацепције) изврше абортус, а млади мушкарци и жене из Мозамбика ће своју културну и религиозну традицију бацити у смеће отвореним промовисањем како хомосексуалности, тако и ванбрачних сексуалних активности. Све то заузврат стрмоглаво снижава стопу наталитета.

Не изненађује да је Тарнерово мизантропско гледиште нашло свој пут у програмирању Си-Ен-Ен-а. „Капетан Планета и Планећани“ је био еколошки коректан цртани карактер који се борио са злим загађивачима широм света укључујући и – породице са двоје или више деце. Један директни напад био је назван „Популациона бомба“, али је серија дотакла дно са „Игром бројева“ у којој су се двоје Капетанових „планећана“ венчали и почели „неодговорно“ да рађају децу. Ускоро су се осећали „као старица која живи у ципели са гомилом гладне деце, а једно је било у рерни“. Сама земља (названа „Гаја“, у њуејџовском жаргону Агенде 21) шапнуће покајаном пару да идеална породица има једно или два детета. Велике породице само воде глади, сиромаштву и загађењу.

Тарнер је пре неколико година изнео најјезивији предлог до сада. Говорећи на скупу групе која се залаже за абортус, одржаном под насловом „Нулти раст популације“, Тарнер је позвао на присилно наметање политике ограничавања сваког пара на једно дете, широм света.

Идеја о „једном детету по једном пару“ наравно није потекла од Тарнера. У претходних двадесет година кинеска Комунистичка партија је вредно радила на сопственој верзији. Кинези, који су на десетине милиона терани на абортусе и стерилизацију, могли би Тарнеру рећи реч или две о томе како „присилно наметање“ политике једног детета функционише у пракси. Ипак, мало је вероватно да би Тарнер слушао. Јер он верује, дубоко до своје секуларне хуманистичке сржи (једном је био награђен као „Хуманиста године“ од стране Хуманистичке асоцијације Америке), да заправо спасава човечанство спречавајући га да се размножава.

Следећи је Ворен Бафет, чија је фондација, слаба у односу на друге милијардере, са „само“ двадесет две милијарде долара, веома цењена због онога што ради. А то што ради је, углавном, тврдокорна и фанатична контрола популације.

Фондација Бафет је позната по финансирању пројеката које друге фондације, чак и оне слично настројене ка ограничавању броја људи, избегавају, а то је, примера ради, смртоносни медикамент за абортус – РУ486 – за који је 1994. Бафет обезбедио два милиона долара главном америчком промотеру овог лека, „Population Council“, и то је била кључна донација којом је спонзорисана клиничка студија РУ486, која је касније довела до његове легализације од стране Администрације за храну и лекове (Food and Drug Administration – FDA). Друга два милиона долара отишло је за „Family Health International“ (FHI) из Северне Каролине, за подједнако сумњив лек квиникрин хидрохлорид (quinicrine hydrochloride). Првобитно настао као лек против маларије, квиникрин се последњих година користи за хемијску стерилизацију жена. Убачене у горњи део материце, таблете квиникрин хидрохлорида се разлажу и формирају снажну киселину која спаљује површни слој епитела материце и јајовода. Ожиљак који настаје као резултат тог процеса обично оставља жену стерилном. Ако њени јајоводи нису потпуно блокирани, уколико би после тога зачела, та беба не би могла да се имплантира.

Вијетнамска влада је стерилисала десетине хиљада несрећних жена користећи овај метод, за који оне претходно нису знале, нити биле сагласне са процедуром. Недавни извештаји указују да су нарочито на мети етничке мањине, као што су Хмонг и Монтањар. Иако су стерилизације квиникрином забрањене у Индији, медији из Њу Делхија извештавају да је више од тридесет хиљада сиромашних, неписмених жена, без сагласности, подвргнуто овој болној процедури. Бафетова омиљена добротворна организација, судећи по свотама које издваја, опскурни је ентитет са студиозно неутралним именом „Услуге за асистенцију у међународним пројектима“ (International Projects Assistance Services – IPAS). Како извештава „Business Week“, фондација је „1999. дала допринос од два и по милиона долара као део петогодишње обавезе на донацију од двадесет милиона долара, како би омогућила да ИПАС удвостручи свој капацитет“.

У чему да удвостручи капацитет? 

– Да абортира веома мале бебе до дванаест недеља преко ручне усисавајуће пумпе – ето у чему. Како се испоставља, ИПАС је главни произвођач и дистрибутер ручних вакуумских аспиратора, који користе Популациони фонд УН и друге групе. Овај смртоносни уређај је заправо ручна пумпа за усисавање која може бити коришћена да изврши, по речима ИПАС-а, „одабрани абортус током првог триместра“. Када се врх убаци у материцу, и оператер повуче пумпу на шприцу од 50 cc, ствара се довољно вакуума да врх може да повуче малу бебу из мајчине утробе.

Шта би могло да запоседне човека очигледне интелигенције и огромног богатства да троши милионе долара да би финансирао агресивне програме стерилизације и абортуса?

Да поставимо ово питање још очигледније: зашто је Ворен Бафет опседнут тиме да глобус реши „вишка“ људских беба?

Бил Гејтс?

– За разлику од Ворена Бафета, берзанског шпекуланта, Бил Гејтс је предузетник светске класе који је изградио мултинационалну компанију од темеља до врха. Гејтс није тип особе фиксиране на бројеве, људске или неке друге, просте малтузијанске аргументе. Он је усуо милијарде (насупрот Вореновим милионима) у своју фондацију. Предузетник Гејтс верује, као што је рекао у интервјуу за магазин 1996, да је „Џулијан Сајмон (заговорник раста популације) у праву, а Пол Ерлих (противник прекомерне популације) греши… Мислим да свет напредује… Ресурси су постали богатији. Радије бих данас отишао у продавницу намирница, него на краљевски банкет пре сто година“. Само три године након ове похвале људског напретка, помоћна директорка фондације Вилијам П. Гејтс тврдила је да је њен председник имао много песимистичније ставове: „Бил Гејтс /…/ гаји веома легитимну бригу због пораста светске популације“. Та „легитимна брига“ се може сагледати увидима у неке од пројеката које финансира и подржава Фондација Гејтс:

– немачка Фондација за светску популацију (Deutsche Stiftung Weltbevolkerung) је примила 545.000 долара кредита да помогне да се спроведе „опадање броја људи у расту светске популације“;

– Population Communications International такође је добила кредит и продуцирала је видео „Jam Packed“, песимистични коментар о светској популацији;

– Филијала Међународне федерације за планирано родитељство, ИППФ, у Доминиканској Републици, Про-фамилија, примила је средства од Гејтсове фондације.

Надбискуп Санто Доминга недавно је упоредио кампању Про-фамилије за стерилизацију локалних жена са радом „одреда смрти“. Листа иде даље и даље.

Међутим, Гејтс и његова жена су 2011. године објавили да ће Фондација уложити седамсто педесет милиона долара како би био основан Глобални фонд за дечије вакцине. Њихов циљ је да имунизују свако дете на свету против дифтерије, богиња, полиомијелитиса, тетануса, туберкулозе и великог кашља.

Какви су демографски трендови на Западу након Другог светског рата? Како објашњавате чињеницу да се бела Европа гаси и нестаје?

– Цела Европа, од Ирске на западу до Русије на истоку, стари и умире. Француски историчар Пјер Шоно сковао је згодну синтагму за данашње Европљане и њихове наследнике преко мора, који не успевају да произведу довољно деце како би саме себе заменили. Он то зове „бела куга“. Синтагма садржи сабластан ехо Црне смрти средњег века, која је испразнила градове и села континента настављајућим пандемијама куге од 1347. до 1352. Али, за разлику од Црне смрти, ова Бела куга не пуни гробове. Она празни порођајне сале. И није то резултат бактерије која напада наша тела – већ мисли против рађања које нападају наше умове. Оне су охрабриване од стране економских система који ставља премију на проширење радне снаге на уштрб материнства, и политичких система који слаби породице, стављајући оне који имају децу у лошију финансијску позицију што је како неправедно, тако и кратковидо. Европа заједно, са својим потомством у Северној Америци, Аустралији и на Новом Зеланду, већ неко време одбија да плати своје дугове према онима који јој обезбеђују будућност на најфундаменталнији начин – стварањем следеће генерације – тиме безумно чинећи врсту колективног самоубиства.

Последица је да ће тренутна популација од 728 милиона спасти на 557 милиона до 2050. године, што је пад сличан забележеном током Црне куге. Европа губи три до четири милиона људи годишње. Ако се пад настави – а нема разлога да се очекује другачије – бела куга ће се временом показати као кобнија него њен средњевековни претходник. Три од четири Европљанина ће нестати до краја двадесет првог века, а популација ће бројати само двеста седам милиона. До тада ће пад броја становника бити неповратан, а преживели Европљани биће стари око шездесет година. „У демографском смислу, Европа нестаје“, и празни се од Гала, Тевтонаца, Британаца и, свакако, Словена. Али друга племена, која су много плоднија него модерни Европљани, сада долазе и окупирају Европу. А преживели Европљани ће се повући као што су се неандерталци повукли пред кромањонцима. У Француској, као и у већем делу Западне Европе, наследничка популација је већ заузела територију.