Ко је Ники Хејли: Последња нада америчког естаблишмента?

Некадашња амбасадорка у Уједињеним нацијама постала је заштитно лице „нормалног“ дела Републиканске партије који се противи Доналду Трампу, али и последњи покушај америчког естаблишмента да из мртвих врати политику Џорџа Буша млађег и његових сарадника, који су републикански гласачи одбацили још 2016.

Трка за републиканску номинацију на предстојећим председничким изборима у Америци наизглед се завршила и пре него што је заиста и почела, након што је гувернер Флориде Рон Десантис повукао своју кандидатуру и подржао некадашњег председника и актуелног фаворита Доналда Трампа.

 

Између њега и републиканске номинације сада се налази само његова некадашња амбасадорка у Уједињеним нацијама и бивша гувернерка Јужне Каролине Ники Хејли – која је последњих месеци постала најновије „чедо“ америчког естаблишмента и последња нада „старе“ Републиканске партије, из периода пре успона 45. америчког председника.

 

Иако је њена кампања почела споро, она је успела да се „подигне из мртвих“ и престигне све остале ривале, укључујући и самог Десантиса, те је пред изборе у Њу Хемпширу остала последњи противкандидат некадашњем председнику.

 

Последња нада америчког естаблишмента

Нимрата Ники Рандава рођена је у Јужној Каролини 1972. године, у породици Сика пореклом из Панџаба, у Индији.

 

Политичку каријеру започела је почетком двехиљадитих, када је изабрана са чланицу Представничког дома у својој родној држави. У том периоду, она је рекла да јој је, као жени, политичка инспирација била некадашња прва дана и сенаторка из Њујорка Хилари Клинтон.

Од 2011. до 2017. обављала је функцију гувернера Јужне Каролине, да би је новоизабрани председник Трамп номиновао за функцију америчког амбасадора у Уједињеним нацијама.

 

Она се брзо адаптирала и, према наводима људи блиских Трамповој администрацији, убрзо је постала једна од кључних личности у америчкој спољној политици, чији је утицај често био већи чак и од државног секретара Рекса Тилеросна.

 

Хејли је амбасадорску функцију изненада напустила крајем 2018, а разлози за њено повлачење никада нису објављени – иако се претпоставља да је то последица захлађења односа са Трампом и губитка утицаја у његовој администрацији.

 

Хејлијева је током кампање у први план ставила управо сvоје спољнополитичко искуство, због чега је „Фајненшел тајмс“ њено надметање са Трампом описао као сукоб два концепта америчке спољне политике: Док Трамп представља изолационистичко крило Републиканске партије, које се противи „вечним ратовима“ и трошењу стотина милијарди долара годишње на одбрану, Хејлијева заступа класично (неки би рекли, застарело) неоконзервативно виђење америчке улоге у свету.

 

Она је и у актуелној кампањи заузела ставове блиске америчком естаблишменту, пре свега када је реч о Украјини, Кини и Блиском истоку.

Хејлијева је актуелног председника Џозефа Бајдена критиковала због тога што Кијеву није послао помоћ довољно брзо, наводећи да је „супротстављање Русији витални амерички интерес“, као и због повлачења из Авганистана, за које тврди да је „охрабрило Путина да нападне Украјину“.

Хејлијева важи и за велику присталицу Израела, а током кампање рекла je и да је Бајден изазвао напад на ту земљу „својом неспособношћу и слабошћу“. Она се успротивила примирју у Појасу Газе, тврдећи да је „елиминација Хамаса најбољи начин да се спасу људи у тој енклави“.

 

Некадашња гувернерка се залаже и за побољшање положаја америчких војних ветерана, често наводећи да је и њен муж Мајкл Хејли војно лице. Ипак, њу већ више од деценије прате (непотврђене) гласине да је у више наврата варала мужа – и то у тренутку када је он био на војним задацима, што Хејли оштро одбацује.

 

Може ли Ники да направи изненађење?

Хејлијева се није прославина на кокусу у Ајови, на ком је 15. јануара отворена сезоне предизбора у САД. Она је заузела треће место, далеко иза Доналда Трампа, али и Рона Десантиса, који је само неколико дана касније суспендовао своју председничку кампању.

 

Међутим, Хејлијева стоји много боље у Њу Хемпширу, где и независни гласачи могу да гласају на републиканским предизборима и где је гласачко тело „умереније“ у односу на Ајову.

 

Зато је Хејлијева своју кампању и фокусирала на ту малу државу у Новој Енглеској, у којој јој истраживања јавног мњења предвиђају да може да направи солидан резултат и освоји око 35 одсто гласова.

 

Међутим, то је и даље значајно мање од Трампа, који сада може да рачуна и на највећи део Десантисових присталица и који би, уколико однесе победу у Њу Хемпширу, практично осигурао републиканску номинацију.

 

На Ники Хејли ће онда бити да одлучи да ли ће наставити да се бори и евентуално сачека окршај у својој Јужној Каролини, или да се повуче и почне да кује планове за 2028. годину – с обзиром да су јој шансе за нову функцију у потенцијалној Трамповој администрације једнаке нули.