КО БИ ДОБИО РАТ: Кина или САД
Фото: Спутњик
Док Сједињене Америчке државе настављају са провокативним акцијама у Јужном кинеском мору, вреди се запитати: Шта би се десило када би дошло до војног сукоба између Вашингтона и Пекинга. Нови извештај РАНД корпорације пореди војне способности двеју земаља у десет различитих области.
Извештај „Америка-Кина, крајњи резултат: војне снаге, географски положај, напредак војне моћи од 1997. до 2017“, на коме је радило 14 аналитичара, фокусиран је искључиво на војну моћ, игнорише политичка питања, и бави се хипотетичким сценаријом — војном акцијом код острва Спретли и кинеском инвазијом на Тајван.
Напад Кине на ваздухопловну војну базу
Кина је 1997. године имала веома мало краткодометних балистичких ракета, а данас око 1.400. Оне лако могу оштетити америчку војну базу Кадена на јапанском острву Окинава.
„Жесток напад би могао да онеспособи базу на неколико недеља“, наводи се у извештају и додаје да би се тиме веома повећала дистанца коју би америчке авио-снаге морале да пређу. Оне би биле приморане да оперишу из Аљаске, Гуама или са Хаваја, што би Кини обезбедило много више времена да се припреми за одбрану.
Однос америчке и кинеске авио-моћи
Пекинг је драстично унапредио способност својих ваздухопловних снага, модернизујући половину својих борбених авиона, чиме су могућности двеју снага скоро једнаке, са минималном предношћу за Америку.
Када би Кина извршила инвазију на Тајван, америчким војним снагама би било потребно најмање седам дана да адекватно одговоре из својих база. У случају дуже операције, Америка би била у предности, али би њене копнене и поморксе снаге биле у већој опасности, наводи се у извештају.
Продирање у амерички ваздушни простор
Кина данас има око 200 ракетних система земља-ваздух, као и побољшане одбрамбене радарске системе, тако да би америчка авијација имала много потешкоћа у случају инвазије на Тајван.
Међутим, у случају војне акције код острва Спретли, америчке ваздухопловне снаге би биле у предности, с обзиром да се архипелаг налази око 1.280 километара од кинеског копна.
Напад на кинеску авио-базу
Американци би имали одређену предност у рату за Тајаван, а значајну у рату за острва Спретли, захваљујући далекодометним ракетама. Међутим, та предност је краткотрајна због ограничене количине дотичног наоружања, наводи се у извештају.
Напад на америчке поморске снаге
У случају борби у Јужном кинеском мору, Вашингтон би се свакако ослонио на своје носаче авиона, али би му велику претњу представљао велики развитак кинеских противпоморских ракета. Ти носачи авиона би могли успешно да се бране, али САД би морале и да се такмиче против узнапредоване кинеске обавештајне службе, надзора и шпијунских подморница.
Напад на кинеске поморске снаге
Како се наводи у извештају, у борби за Тајван кинеске снаге би претрпеле значајне губитке, које би највероватније ослабиле организацију десантних трупа. Међутим, Кина је од 1997. значајно побољшала сопствене капацитете за борбу против подморница и бродова.
Амерички космички системи
Вашингтон је побољшао своје космичке системе од 2002. године, па је у могућности да онеспособи непријатељске сателите, док се може послужити и ракетама за обарање шпијунских сателита, а у извештају се помињу и ласерски системи који би могли да нашкоде кинеском свемирском програму.
Кинески космички систем
Претња по америчке комуникационе сателите је „жестока“, узимајући у обзир тестове противсателитских ракета које Пекинг изводи од 2007. године. Поседовање руских система за онеспособљавање сателита треба још више да брине Вашингтон, наводи се у извештају.
Сајбер рат
Због софистицираних америчких сајбер система и Америчке агенције за националну безбедност (НСА), Вашингтон би имао предност у сајбер рату током окршаја. Међутим, обе стране би дочекало неколико значајних изненађења. У извештају се такође наводи да се САД жестоко ослањају на непоуздане интернет мреже, у које би лако могли да продру непријатељски хакери.
Нуклеарна стабилност
Иако је Кина побољшала нуклеарни арсенал након 1997. године, и даље је далеко од ефикасности и бројности коју поседује САД. Самим тим, аутори извештаја дају предност Вашингтону у односу 13:1.
Закључак
Извештај предвиђа да би развитак кинеске војне моћи могао да доведе до пада утицаја америчких снага на Пацифику. Пекинг би, хипотетички, могао да се „домогне одређених циљева без пораза америчких снага“. Уз знатне губитке обеју страна, Америка више не би доминирала Пацификом као некада.
