КЛАУС: САД не могу да се помире са јачањем Русије

Европска унија је и даље под притиском миграционе кризе, а Брисел не може да реши проблеме еврозоне. Због тога у ЕУ расте незадовољство потезима власти у Бриселу. Истовремено у САД Доналд Трамп прети да ће поништити 70% указа Барака Обаме и преиспитати спољну политику Вашингтона. У интервјуу са водитељком RT Софико Шеварднадзе бивши председник Чешке Вацлав Клаус изложио је своје виђење најновијих политичких тенденција.

– Ове године Европа обележава 25. годишњицу стварања Европске уније. Сматрате ли да је искуство европске интеграције успешно?

– Мене одавно прати репутација критичара европске интеграције. Према томе, тешко да ћете се зачудити ако кажем да нисам одушевљен оним што се сада дешава у ЕУ. Ја бих рекао да се Европска унија уместо интеграције определила за унификацију, и да је развој тог процеса кренуо погрешним путем.

– Бивши немачки канцелар Зигмар Габриел недавно је изјавио у интервјуу за Der Spiegel, да не искључује могућност распада Европске уније. Да ли се слажете са тим да је будућност ЕУ сада под знаком питања?

– Лично ја бих само поздравио трансформацију Европске уније у нешто друго. Према томе, сличну варијанту не доживљавам као опасност, него пре као шансу за нову будућност. Међутим, ја не верујем много у такву перспективу, мада је британски референдум о изласку из ЕУ важна прекретница у том смислу. Надам се да ће Европа ипак почети да мења своје садашње устројство.

– Ви сте у више наврата критиковали ЕУ због недемократичности, тврдећи да њоме управљају бирократе које нико није бирао. Како је могуће реформисати Европску унију и при томе сачувати постојећу структуру?

– Ја, наравно, преувеличавам, али у виду мале провокације бих рекао следеће: „Постоји један начин, а то је да се укине Европска унија“. (Смеје се.) Наравно, ја сада драматизујем, али та структура је својеврсна љуштура, која спутава земље Европског континента и са њом треба нешто учинити. Ја се залажем за сарадњу у форми слободних односа међу независним земљама Европске уније, а не у форми унификације.

– Али како то постићи не распуштајући Европску унију?

– Пре свега треба потпуно прекинути даље продубљивање такозване европске интеграције. Другим речима, наш први корак треба да буде заустављање непрекидног гомилања структура Европске уније, а друга идеја је да се направи корак назад. По мом мишљењу, најоптималније би било да се вратимо у време када је склопљен Мастрихтски уговор. Управо је он означио прелазак са Европске заједнице на Европску унију.

– Дискусија о санкцијама уведеним Русији је као неки тест постојаности заједничке спољне политике Европске уније. Земље попут Чешке, Италије, Словачке и Мађарске, изјављују да желе укидање санкција, а друге чланице Европске уније се са њима не слажу. Може ли ЕУ имати спољнополитичку доктрину која би одговарала свим њеним чланицама?

– Надам се да не може. Што се тиче санкција ја, сматрам да је њихово увођење било непромишљен корак, од кога нико није имао користи. Надам се да ће за време нове америчке администрације нешто почети да се мења.

– Председник Обама је пре завршетка свог мандата увео нове санкције Русији…

– Ја сам био председник Чешке када је Барак Обама постао председник САД. Он и ја смо се више пута састали тако да га прилично добро познајем. Наши погледи се по читавом низу питања могу и не подударати, али Обамини потези у току последњих неколико недеља или месеци ме доводе у праву недоумицу. По мом мишљењу, он може оставити за собом прилично лоше наслеђе.

– Америчке специјалне службе су оптужиле Русију за вршење утицаја на исход избора у САД. Оне такође тврде да Русија помоћу дигиталних технологија некако утиче и на јавно мњење у Европи.

– Све су то, по мом мишљењу, глупости. Не треба озбиљно схватати такве оптужбе. Током последњих 25 година ја сам 10-15 пута учествовао у изборима и не могу да замислим како се може из иностранства утицати на њихов ток. У САД су обични нормални људи једноставно пожелели да се нешто промени. Њима се није допадала ни Хилари Клинтон, ни политички курс чије је она оличење. Резултат америчких избора је потпуно законита појава и имаће позитивне последице.

– Ви сте више пута критиковали САД и ЕУ зато што воде потпуно апсурдну пропаганду против Русије. Да ли је однос Запада према Русији, по вашем мишљењу, диктиран чињеницама или емоцијама?

– По мом мишљењу, главну улогу у датом случају играју пре свега Американци, а не Европљани. Поред тога, у земљама Централне и Источне Европе је још живо сећање на времена комунистичке владавине, и многи доводе у везу Русију са Совјетским Савезом. Ја све време покушавам да објасним мојим сународницима да СССР одавно не постоји, а Русија уопште није комунистичка држава. Са друге стране, уопште ми није јасно шта покреће Западну Европу. Она није страдала од комунистичког режима.

– Трамп је ових дана изнео врло једноставну мисао написавши: „Нема ништа лоше у добрим односима са Русијом“. Шта ви мислите, ако Вашингтон промени своју политику према Русији, да ли ће Европа следити његов пример?

– Надам се да хоће. Трамп у том смислу има недвосмислено разуман став. Ја стално објашњавам својим суграђанима да је политика усмерена на ескалацију напетости између двеју суперсила и на распиривање новог хладног рата у супротности са здравим разумом. У таквој конфронтацији није могуће победити.

– У Европу је стигао највећи контингент америчке оклопне технике и војника од времена Хладног рата. НАТО повећава своје присуство у Источној Европи, што иритира Москву. Сваки здравомислећи човек схвата да је искључена могућност правог рата са Русијом. У чему је онда смисао тих потеза?

– Ни мени није јасно. Чини ми се да Запад још увек није спреман да се помири са чињеницом да је Русија ојачала и активирала се. Западу је веома одговарала онаква Русија каква је била током 1990-их, тј. слаба и дезорганизована. Међутим, треба прихватити стварност онакву каква је. Узгред, истине ради, Русија такође треба да покуша да осмисли рационални начин сарадње са суседним државама, као и са Европом и САД.

– Па ипак, хтели бисмо да разумемо на чему се заснивају текући догађаји. На пример, НАТО је приступио стварању система противракетне одбране. У почетку је било предвиђено да се база ПРО размести у Чешкој, али је на крају одлучено да се размести у Румунији, а касније и у Пољској. Ти потези алијансе, наравно, изазивају још веће заоштравање односа са Русијом и подстичу Москву да појачава сопствену одбрану. Зашто пружати нове поводе за трвења када су односи ионако затегнути?

– Размештање ракета и војних јединица је један од аспеката, али је у овом случају, по мом мишљењу, важнија политичка клима као таква. Остаје само да се надамо да ће нови председник САД и његов тим изабрати другачији приступ и да ће тај приступ бити бољи. Трамп и иначе није типичан политичар за САД. Са друге стране, утицај америчке полтичке елите на његове касније одлуке биће озбиљнији него што се то обично мисли.

– Трампова победа на изборима је означила да постају јаче оне снаге које су против традиционалних политичких елита. У Европи су слични примери странка „Алтернатива за Немачку“ и „Национални фронт“ у Француској. Шта се вама чини, да ли је то привремена појава или су такве снаге заиста способне да промене стање у Европи?

– Веома се надам да су способне. У појави таквих странака у Немачкој, Француској, Италији, Швајцарској, Холандији и другим земљама Европе ја видим шансу за будуће промене. Ја се не слажем са онима који етикетирају те странке карактеришући их као популисте или ултрадесничаре. Не, те партије представљају интересе обичних грађана који желе нешто да промене у својим земљама и имају велике примедбе на владајућу политичку елиту, између осталог, и због њеног снобизма. Ја сматрам да ће те снаге дуго бити актуелне. Оне представљају „ћутљиву већину“ Европе и због тога имају веома велики значај.

– После недавних терористичких напада у Немачкој, у Европи су све гласнији позиви на јачање пограничне контроле и интеграције безбедносних структура. У којој мери је за Европску унију сврсисходан курс усмерен на стварање паневропског система безбедности и правног поретка?

– Треба почети од анализе два најважнија пројекта Европске уније у току последњих десет година, тј. од увођења јединствене валуте и укидања унутрашњих граница у Европи. Испоставило се да су оба та пројекта преурањена и погрешна, јер су и један и други довели до дестабилизације. Ликвидирање граница у Европи је било озбиљна грешка. Ја бих радије путовао са пасошем и пролазио контролу на граници, мени то није тешко.

– Ви увек говорите оно што мислите. Изјављивали сте да у Европи нема довољно слободе говора. Да ли сте лично имали прилике да се са тим суочите?

– Не бих хтео да дајем категоричне оцене, али због лукавства медија и тираније политичке коректности понекад је крајње тешко отворено изнети ставове који нису у складу са општеприхваћеним мишљењем. То је велики проблем. Многи људи немају могућност да се изјасне у традиционалним медијима и због тога користе интернет. Према томе, слобода говора у Европи је сада свакако ограничена, мада ја нисам спреман да тврдим да она не постоји.

– Један од најактуелнијих проблема Европске уније је свакако криза са избеглицама. Чешка и друге источноевропске земље су одбациле план расподеле избеглица који је припремила Европска унија. Због чега, по вашем мишљењу, још увек није припремљен усаглашени програм за решавање тог проблема?

– Морам рећи да се ја противим коришћењу речи „избеглице“. О „избеглицама“ званично говоре европске политичке елите, а ја намерно користим реч „мигранти“. У Европу долазе мигранти. Ако је човек избеглица, онда смо ми готово обавезни да донесемо неку позитивну одлуку у вези са њим. Али већина људи који долазе са Блиског истока и из Северне Африке нису избеглице него обични мигранти, који хрле у Европу очекујући да ће у њој боље живети. Према томе, веома је важно користити прави термин. Ја никада не бих користио реч „избеглице“. Та појава прети да уништи европску културу и цивилизацију. И ја ту не кривим мигранте, него европске политичке елите које их пуштају унутра.

– Желите ли рећи да су мигранти потребни тим елитама?

– Нема сумње. Ако им директно поставите то питање оне неће имати смелости да то признају, али у пракси… То упопште није покушај да се поправи демографска ситуација, да се повећа бројност и квалитет европске радне снаге, јер је у Европи незапосленост сада достигла ниво од 10%. У Европској унији има око 23 милиона незапослених, тако да има довољно људи за радна места. У Европи не постоји потреба за миграцијом. Међутим, постоје идеолошки мотиви да се у њу пусте нови људи и да се створи нова Европа.

– Многи ће се сложити да се једини начин заустављања масовне миграције у Европу из поменутих земаља састоји у гушењу конфликата који тамо избијају. Треба ли Европа да игра активну улогу у Сирији и Либији?

– Не бих тврдио да је Европа озбиљан актер. У њој има тако много различитих ставова, да она у тој ситуацији у суштини не може ни дејствовати као јединствена целина, као један актер. Што се тиче миграције, и поред масе техничких питања она се може зауставити једноставно ако се каже „не“. Али Европска унија за то није спремна. У томе је главни проблем.

ruskarec.ru

Тагови: Вацлав Клаус, ЕУ, Русија, САД