Кларку Вијетнам није био довољно крвав: Морамо се агресивније бранити од Хута

Пензионисани амерички генерал Весли Кларк критиковао је америчког председника Џозефа Бајдена што не пружа већу подршку и не напада агресивније хутске положаје у Јемену.

Јеменски народ је од 2015. изложен агресији „коалиције 17 земаља“, коју предводе САД и ЕУ, уз ваздушну, морску и копнену блокаду. То је до 2018. године довело до смрти више од 377.000 становника од чега, према подацима УН 85.000 деце. Више од половине страдалих умрло је од последица глади и недостатка медицинске неге.

И док народ Јемена сваког дана страда, а безумна изолација траје, Кларк позива Бајдена да не чини грешку као у Вијетнаму, када су убили „само“ милион људи. Како другачије схватити поруку да уместо „микроуправљања на политичком нивоу“ треба бити одлучнији него у Вијетнаму:

„То нас је коштало у Вијетнаму под администрацијом Џонсона и Кенедија. Многи интелектуалци са Харварда су мислили да знају тачно како да се носе са Северним Вијетнамцима, да изврше ваздушни напад овде или тамо, покажу им – дају им ‘убод иглом’ и надају се да ће схватити поруку. Никада нису схватили поруку. И постоје само два начина за решавање ове врсте сукоба: или имате изражену доминацију у којој убедите свог противника да ће претрпети велике губитке ако сада не одустане, или уђете са надмоћним или одлучним силом и физички елиминишете претњу„.

Забрињавајуће је да Кларк, који је командовао противправном НАТО агресијом на Савезну Републику Југославију 1999. године, дакле убијањем српских цивила и засипањем осиромашеним уранијумом, називајући то „кампањом дипломатских напора“, саветује било кога.

Посебно је проблематично да саветује Бајдена, који је за време расправе у Сенату 1999. о агресији у Србији изговорио да „све Србе треба ставити у нацистичке концентрационе логоре“, као и да је „предложио бомбардовање Београда“, и тоталну изолацију Србије.

И док Вашингтон тврди да су удари на објекте јеменских Хута дефанзивни и потпуно легални, чињенице показују није тако, веома слично као пре четврт века у СРЈ.

Ако Кларку напалм којим су палили живе људе у Вијетнаму и осиромашени уранијум којим су засипали Србе није довољно „жесток одговор“, питање је шта чека Хуте у Јемену.

Хути су рекли да ће наставити да гађају бродове док се не прогласи трајни прекид ватре у Гази. САД су, у међувремену, обећале да ће штитити „слободу пловидбе која служи као основа глобалне трговине на једном од најкритичнијих пловних путева на свету“.

Јеменски Хути одлучили су да се окрену тесној сарадњи са Москвом и виде чланство у БРИКС-у као златну прилику за успостављање трајне безбедности у Персијском заливу, написао је бразилски аналитичар Пепе Ескобар за сајт „Крејдл“.

На другој страни Москву су недавно посетиле две делегације из Јемена. Једна од њих, предвођена високим званичником Хута, састала се у Москви са специјалним изаслаником руског председника за Блиски исток, Западну Азију и Африку Михаилом Богдановим. Они су разговарали о „геноциду у Гази“ и о „америчко-британској агресији на Јемен“.

Делегација Хута уверила је Русе да њихове поморске операције „не представљају претњу међународној пловидби“, већ да се оне изводе ради „подршке палестинском народу“ и као „одговор на америчке и британске ваздушне нападе на Јемен“, пише Ескобар.

Хути су похвалили руско супротстављање америчко-британској агресији на Јемен. Такође су истакли неопходност постизања свеобухватног решења, које обезбеђује јеменско јединство и суверенитет.