Овако залагање Хенри Кисинџера за заустављање даљег рата у Украјини, покретање мировних преговора и очување руске државе и улоге Русије у европској политици, које на први поглед делује компромисно и супротно радикалним ставовима америчких званичника,коментарише професор права Зоран Чворовић.
Кисинџерова клопка: Патријарх америчке спољне политике заговара мир, а сања Русију без Путина
© Tanjug / АР/ J. Scott Applewhite
Можда Кисинџер не жели распад Русије као нуклеарне силе, али жели пораз Путинове Русије, стварањем услова за иницирање дубоке политичке кризе која би неминовно довела до дестабилизације Русије, њеног политичког и економског слабљења и до смене суверенистичке елите на челу са Владимиром Путином.
Кисинџер је у ауторском тексту, објављеном у британском русофобском гласилу Спектатор, указао на важност брзог мирног решења сукоба на Украјини, упозоривши да би жеље да се Русија, као нуклеарна сила, учини потпуно немоћном или да се чак разбије на више државица, могле да изазову хаос несагледивих размера у свету.
„Распад Русије или уништавање њене способности за стратешку политику могло би да претвори њену територију која обухвата 11 временских зона у један вакуум сукоба“, рекао је Кисинџер и објаснио да би друге земље могле да траже начине да се прошире на рачун Русије уз помоћ насиља.
Реч је о човеку који је током ратних дејстава на територији Украјине, почев од фебруара месеца објавио до сада неколико чланака у којима се као и у овом залаже за што брже постизање мировног договора и престанак ратних дејстава у Украјини.
Компромисно решење?
Пажљиво читање, каже Чворовић, показује да је текст бившег америчког дипломате писан у координатама које је исцртала нова Стратегија националне безбедности САД. У Стратегији је, између осталог, истакнуто да САД нису против руског народа али јесу против садашње руске политичке елите.
„Не треба имати заблуду да Хенри Кисинџер има другачији однос од званичног односа САД према Русији, а званични однос САД према Русији је утврђен у недавно донетој Стратегији националне безбедности, доктринарном војно-политичком документу према којем ће Америка у наредних пет година усмеравати своју спољну и одбрамбену политику“.
Шта каже Стратегија националне безбедности САД?
У документу је, указује наш саговорник, Русија означена као супарник и непријатељ САД док је Путин више пута поменут у изразито негативном контексту као особа са којом не вреди више водити разговоре.
„Очекивати да Кисинџер има другачији став према Русији од става који је утврђен у Стратегији националне безопасности је потпуно депласирано и говори о непознавању америчке спољне политике“.
Позив на наранџасту револуцију
Компромисни мир за који се залаже Кисинџер у свом тексту није ништа друго него, каже Чворовић, позив на покретање процеса политичке кризе и унутрашње дестабилизације Русије кроз нову наранџасту револуцију.
Јер, враћање Русије на линије од пре 24. фебрура-Крим остаје у Русији бар у догледно време, и, напуштање области које су на основу референдума постале део РФ, неминовно би изазвало такве политичке последице.
Прижељкују 1917.
О тврдњи да оваква понуда може да спречи распад Русије, Чворовић каже да она не да не може да спречи распад Русије, већ би могла да га убрза, јер уколико би Русија пристала да закључи мир на условима које је у свом тексту навео Кисинџер, она би признала да није остварила ни један ратни циљ истакнут 24. фебруара.
„Повлачење из четири области би био јасан показатељ капитулације која би отворила процесе изразите политичке нестабилности у Русији и огромну политичку кризу налик оној насталој после 1917. у време Фебруарске и Октобарске револуције“.
Азија приоритетнија од Европе
Када анализирамо Кисинџеровог текст увек треба имати у виду да је реч о човеку који је итекако упућен у садашње стање међународних односа, као и изворе моћи САД, али који је и добар познавалац историје међународних односа.Сходно томе, Кисинџерово залагање за поновно укључивање Русије у европски поредак, јасно, уверен је наш саговорник, показује да колективном Западу апсолутно не одговара Русија којој је Азија постала у политичком и економском смислу приоритетнија од Европе.
„Један од важних резултата рата у Украјини који би био неповољан за Запада јесте коначно окретање Русије Кини и другим азијским државама и последична афирмација идеологије евроазијства у Русији. Кисинџер добро зна да окретање Русије Азији значи и извлачење из вишевековне клопке европске политике равнотеже снага која је Русији доносила само трошкове, ризике и ограничења“.
Услове мира не диктира Америка
Западна политика према Русији јединствена је и са два лукава лица-једно је лице званичника и став кодификован у новој Стратегији националне безбедности, а друго је лице колективног Запада које се изражава кроз ставове особа као што је Кисинџер.
„То друго лице има за циљ да упути поруку руској „партији мира“ али под својим условима. Пристанак на услове мира које нуди Америка било би самоубиство руске државе“, закључује наш саговорник.
sputnikportal.rs, Наташа Јовановић
