Кисинџер: САД и Кина морају да прихвате да не сме доћи до њиховог сукоба

„Добар почетак“ – тако је Хенри Кисинџер (98) описао виртуелни, али ипак дијалог америчког председника Џоа Бајдена и кинеског колеге Сија Ђинпинга.

Кисинџер, који се сматра за једног од познавалаца међународних односа, описао је однос две земље као планински превој.

„Прелазимо планински превој, на ивици смо са које можемо на обе стране. Зависи који страну ћемо да изаберемо“, истакао је Кисинџер и додао како је сада важно да после разговора дође до конкретних преговора за које су председници дали смјернице.

Лист Фајненшел тајмс у коментару демантује наводе медија да је разговор два државника био без резултата и наводи договор да се преговара о нуклеарним арсеналима, што стручњаци оцењују као уступак кинеског председника.

„То је стварно велики успех самита Бајден-Си“, наводи саветник за националну сигурност америчког председника Џејк Саливен.

Си и Бајден су разговарали о потреби за „стратешком стабилношћу“, односно нуклеарном. Једини преостали споразум који уређује поседовање нуклеарног оружја, СТАРТ, о смањењу стратешког наоружања, готово да је истекао у фебруару ове године, јер је бивши амерички председник Доналд Трамп инсистирао да и Пекинг буде део преговора с Москвом. То је Кина глатко одбацила.

Један од првих корака Бајденове администрације било је експресно продужење СТАРТ-а. Кина је на вештачким острвима у Јужнокинеском мору, које је претворила у утврђене војне базе, поставила инсталације и за тактичко нуклеарно оружје. Пекинг је ушао у круг нуклеарних сила 1964. године, а Стокхолмски институт за истраживање мира (СИПРИ) процењује да тренутно има 272 нуклеарне бојеве главе. Амерички обавештајни извори тврде да расте број силоса за нуклеарне пројектиле, те оцењују да би до краја деценије Кина могла да има и 1.000 пројектила уз формирање „нуклеарне тријаде“, могућности коришћења нуклеарног оружја са копна, мора и из ваздуха.

Кина, уз Индију, једина подржава нуклеарну доктрину „не првог удара“. Суседи у то сумњају, наводе познаваоци прилика.

Уместо да Кину увлаче у уходани састав нуклеарних преговора с Русијом, Бајденов је тим одлучио да направи ново преговарачко поглавље, а то има посебну важност у јеку тензија Кине и Тајвана, као и других спорних тачака у Јапанском и Јужнокинеском мору.

„Да је само то био резултат разговора, били би више него успешни. Добар почетак“, каже Кисинџер.

„Обе стране морају да прихвате да, ради очувања човечанства, не сме доћи до сукоба двеју водећих техничких сила сличних способности“, додао је он.

Трампов мандат обележен је процесом разградње модела „Химерика“, уске економске повезаности и зависности Кине и Америке. Бајден је преузео тај модел настојећи да сукоб претвори у конкуренцију. Чини се да је на добром путу, јер Пекинг показује приправност за уступке као што су разговори о нуклеарном оружју, .

Ривалство Кине и САД-а, које у сржи има слојевиту међузависност, дефинише овај век. Зато две стране морају бити у сталном контакту и тражити решења како спорне тачке не би постале сукоби, наводе медији.