КИНА је у протеклих годину дана остварила помак (наравно у своју корист) на плану глобалног односа снага у војно-стратешкој сфери.
САД су то већ схватиле и покушавају да тај „помак“ процене и размисле шта да раде.
Не ради се само о нуклеарним бојевим главама, мада се у извештају Пентагона америчком Конгресу наводи да Пекинг већ располаже са шест стотина нуклеарних бојевих глава. А да ће до 2030. њихов број премашити хиљаду. Штавише, да ће Кина тај свој арсенал наставити да повећава најмање до 2035. године.
Амерички арсенал се процењује на више од пет хиљада нуклеарних бојевих глава, спремних за употребу или у складиштима.
Међутим, Кини није потребан паритет да би нанела неприхватљиву штету Америци. И поменутих 600 је више је него довољно за наношење САД „неприхватљиве штете“.
Бојеве главе су добра ствар, али најзанимљивије није ни у њима ни у њиховом броју.
Има Кина и друга достигнућа и то високог квалитета.
Нова војна суперсила већ располаже тријадом хиперсоничног оружја, са којим може да туче са мора и копна и из ваздуха. Има и беспилотне летелице и ударно оружје следеће генерације које је у стању да пробија америчку противракетну одбрану.
Истраживачке групе Конгреса САД и аналитичари тамошњих обавештајних служби указују (у јавним документима) да у Пентагону нема одговора шта радити –масовно поставати лансере у Азији или се фокусирати на нове врсте оружја.
Пекинг има много занимљивих ствари у домену нових врста оружја. На пример: „ланац убица“.
Има и значајне иновације у области вештачке интелигенције које могу да неутралишу америчке способности за превентивне и друге ударе. Односно, технолошка супериорност Кине, откривена пре неколико година у неким областима цивилне производње, сада се проширила и на војну сферу.
Пре неки дан је у Foreign Affairs објављена веома вредна публикација под насловом „Зашто се Кина не боји Трампа“.
Заиста, зашто?
Aко се Трамп и не боји, Пентагон се веома плаши Кинеза. У америчком војном буџету за 2025. годину (895 милијарди долара) Кина се помиње 107 пута – а Русија далеко мање.
Сада је свима јасно: САД неће ништа да ураде са Кином.
Супериорност Пекинга ограничена је само на једно поприште могућих борбених дејстава – Пацифик, где је сконцентрисана сва кинеска војно-технолошка моћ, укључујући три носача авиона.
Пекингу је и то доста. А Сједињене Државе морају да одржавају своју моћ буквално широм света – а то их чини веома рањивим.
Једина рупа у одбрани Кине отвориће се ако Запад успе да изазове „украјинску” кризу око Тајвана и прекине, додуше са нејасним успехом и привремено, снабдевање поморским снабдевањем енергентима.
Али, тада ће се значај копнених путева за такве испоруке преко северних граница Кине још више повећати.
Ово је треба да запуши уста жалосним ликовима који и даље фалширају на тему „Пекинг ће се придружити санкцијама против Русије и пре или касније ће нас издати“.
Дојадили сте, господо.