КИНА ИЗ КОРОНЕ ИЗАШЛА ЈОШ ЈАЧА: Инвестиције рекордно расту, замрзава се дуг сиромашним земљама

Да је кинески див изашао из корона-кризе оснажен, показују и вести о расту страних улагања у ту земљу чија ће економија, као једина међу великима, ове године расти готово два посто.

Према службеним кинеским изворима, стране директне инвестиције (ФДИ) у Кини су у првих девет месеци ове године порасле 2,5 посто у односу на исто раздобље лани, упркос пандемији. У септембру су ФДИ износиле 14 милијарди долара, што је раст од чак 25 посто у односу на прошлогодишњи септембар, а инвестиције су расле континуирано од априла.

У октобру је раст инвестиција био 18 посто. У кинеском Министарству трговине сада сматрају да инвеститори на њихову земљу гледају као на „сигурну луку“ те наводе како компаније попут БМW-а, Сименса, ЛГ-ја и Тојоте планирају тамо велике инвестиције, пише Јутарњи лист.

Анализирајући тај глобални тренд везан уз кинески опоравак и привредни бум након савладавања заразе коронавирусом, британски Фајненшл тајмс наводи неколико других примера из сектора логистике. Ivanhoé Cambridge, група која улаже по свету у име мировинског система Квебека, у јуну је инвестирала у Кини у имовину у вредности од 400 милиона долара, а у кинески логистички сектор је последњих година већ уложила око две милијарде долара. J.P. Morgan Asset Management је ове године ушао у 600 милиона долара вредан јоинт вентуре с кинеском логистичком компанијом New Eace, а америчка је компанија уложила у име северноамеричких, европских, блискоисточних и азијских инвеститора, преноси Б92.

Добар је пример и немачки произвођач индустријских робота Hahn Automation који планира инвестирати милионе евра у нову фабрику у Кини током идуће три године, како пише Ројтерс, не би ли искористио чињеницу да се кинеска привреда опоравља од кризе много брже од других.

„Желимо ли расти заједно с кинеским тржиштем, морамо тамо производити“, објашњава извршни директор Френк Конрад. Циљ им је да у Кини до 2025. године остварују четвртину својих прихода, а тренутно су на десет посто.

Занимљво је притом да кинеске ФДИ у иностранству, које су дословно цветале у раздобљу од 2015. до 2017, изазвавши тада силну забринутост у Европи и САД-у, већ неко време не расту, чак су и пале. Највећи инвеститор у Немачкој су Сједињене Државе па Британија и Швајцарска, а тек онда Кина. Лани је испала из топ три страна инвеститора у тој земљи први пут у десет година.

Прилив капитала

Према подацима које износи Фајненшл тајмс, лани су кинеске директне инвестиције у свету износиле 77 милијарди долара, што је пола од износа реализованог 2017. године. Последица је то добрим делом политичких одлука кинеских власти које су ограничавале одлив капитала и иностране пословне потезе својих великих компанија (свакако, и снажније контроле кинеских инвестиција на Западу, те трговинског рата који је наступио доласком Доналда Трампа на чело САД-а), а истовремено су олакшале улазак страном капиталу у разним секторима, поготово у финансијском.

Као резултат такве активности и прилива страног капитала кинеска валута је тренутно на највишим нивоима у односу на забележене последњих година, а привреда им расте док у остатку света пада. Износ диретних страних инвестиција које су ушле у Кину у првих девет месеци ове године већ је премашио 100 милијарди долара. Како наводе у UNCTAD-у, телу Уједињених нација, већина ФДИ у Кини се односи на високотехнолошке индустрије.

Немачка продубљује односе с Кином

Немачка индустрија – и не само она – продубљује своје односе с Кином, и то док немачка канцеларка Ангела Меркел покушава створити услове који би ту европску извозничку силу учинили мање зависном од азијске суперсиле Кине. Подаци о првих девет месеци 2020, које је објавио Ројтерс, показују да је вредност извоза из Немачке у Кину премашила извоз у Француску и приближила се оном у САД-у. Могуће је, спекулишу стручњаци на основу трендова, да до краја године Кина избије на прво место. Кина је међу највећим немачким добављачима и на њу отпада 11 одсто немачког увоза.

Замрзава још 2,1 милијарде долара дуга сиромашним земљама

Економску моћ Кине поткрепљује и ћињеница да је додатно релаксирала дужничке обавезе земаља у развоју за 2,1 милијарду долара у складу са смерницама Г20, што је највише међу чланицама Групе 20 најразвијенијих економија света у погледу одложеног износа који доспева на наплату, рекао је данас кинески министар финансија Љу Кун.

Овај потез Кине стиже у тренутку када се афричке земље погођене пандемијом ковид-19 суочавају са новом дужничком кризом, због чега ће им бити потребна дугорочнија помоћ од оне коју им нуди последња Иницијатива Г20 о замрзавању дуга (ДС СИ), како би наставиле са преко потребним инвестицијама у наредном периоду.

Кинеска агенција за међународну развојну сарадњу и Кинеска извозно-увозна Ексим банка, званични билатерални повериоци, замрзиле су отплату дуга за 23 земље у укупном износу од 1,35 милијарди долара, навео је Лју у саопштењу објављеном на веб-страници Министарства финансија, преноси Ројтерс. Кинеска развојна банка, као комерцијални поверилац, потписала је споразуме са земљама у развоју о одлагању сервисирања дуга у износу од 748 милиона долара до краја септембра идуће године, додао је он.

То је, ипак, само мрвица у односу на укупан износ који земље у развоју дугују Кини. Дуг најсиромашнијих земаља по званичним билатералним уговорима са државама Г20 достигао је 178 милијарди долара 2019. године, при чему 63 посто од укупног износа дугују Кини, показује истраживање Светске банке. Једна трећина, од укупно 30,5 милијарди долара јавног дуга земаља субсахарске Африке чије сервисирање доспева 2021. године, сходно ДС СИ иницијативи, односи се на дуг према државним кинеским повериоцима, а још 10 посто на обавезе према Кинеској развојној банци, показују подаци Института за међународне финансије.

Сједињене Државе, Кина и друге земље Г20 понудиле су најсиромашнијим земљама света, од којих су многе у Африци, одлагање отплате дугова бар до средине 2021. године а у априлу 2021. ће размотрити да ли је потребно продужење тог рока за још шест месеци.

Љу је поручио да је Кина спремна да појача финансијску помоћ земљама у развоју и да најтеже погођенима пандемијом пружи већу подршку, као и да ће сиромашне економије имати приоритет у њеним испорукама вакцине против ковида. Кина ће такође размотрити давање донације за мултилатерално ублажавање ако Светска банка одлучи да успостави тај механизам, рекао је Љу.