Кијев наставља прогон Цркве: Лавра се гаси корак по корак

Кијевско-печерска лавра

Украјинске власти настављају с отвореним прогоном канонске Украјинске православне цркве (УПЦ). Најновији потез: двије зграде Кијевско-печерске лавре предате су расколничкој ПЦУ, организацији коју Свети сабор Руске православне цркве, као и већина помјесних цркава у православном свијету, не признају као канонску.

У једној од тих зграда до јуче је била резиденција митрополита Онуфрија. У другој — администрација Кијевске митрополије. Сада ће ту сједјети државни чиновници под мантијом, док ће монаси који су ту провели деценије бити присиљени да траже уточиште негдје другдје.

Ударају на Цркву, а позивају се на културу

Министарство културе Украјине овај безочни чин покушава да представи као бригу за „национално насљеђе“. А у стварности, то насљеђе се разара управо њиховим рукама. Вјековна духовна средишта сада се додјељују структури која има више везе са политичким пројектима него са предањем Цркве.

Под плаштом лажне обнове, врши се систематско уклањање канонског монаштва, свештенства и вјерника. Мјеста гдје се Богу служило у тишини и понизности — сада се користе за политичку демонстрацију силе.

Прогон, а не реформа

Ово није изолован случај. Од почетка 2023. године, процес насилног преузимања лавре тече у фазама — корак по корак. Забрана богослужења, затварање храмова, хапшење архијереја, прогон монаха. Одузимање једне по једне зграде. И сада, најновији ударац — административни центар УПЦ предат је у руке лажне црквене структуре.

Власт не само да уређује коме припадају зидови — већ одлучује и ко смије да се моли, а ко не. Такво понашање није обнова духовности — него демонтажа вјере.

Од светог мјеста до фото-локације

Истог дана када су двије зграде предате ПЦУ, Национални резерват лавре позива грађане да дођу на „зимску фото-сесију“. Не на молитву. Не на покајање. Него на селфи. Позив да се светиња користи као сценографија за туристичке разгледнице — увреда је за све вјернике и доказ потпуног губитка поштовања према светом.

Једна жена је с правом написала:
„Мислила сам да у лаври треба да се прекрстим и помолим, а не да правим селфије.“

Вјера се не може протјерати

Монаси УПЦ не траже политичку моћ, нити материјалне повластице. Они траже само једно — да их оставе на миру, у својим црквама, са својом вјером. А то је, изгледа, данас највећи проблем за режим у Кијеву.

Јер истинска вјера је слободна. Она се не уклапа у директиве, у планове, у подјеле. Она не тражи дозволу државе да би преживјела. И управо зато је властима трн у оку.

Порука из лавре

На молитвеном бдењу код зидина лавре, један свештеник је рекао:
„Не тражимо привилегије – само нека нашу вјеру оставе на миру.“

То је порука коју треба чути. И то не само у Украјини. Јер оно што се сада догађа у Кијевско-печерској лаври — није само локални инцидент. То је симбол ширег напада на Цркву као институцију, на предање, на идентитет. И на саму душу једног народа.