Кенеди, Маск, урагани, и бирачка дисциплина: Због чега је Трамп тако убедљиво трујумфовао?

„Анкете су као таблете за спавање – дизајниране да успавају гласаче на дан избора“, рекао је својевремено Хари Труман, 33. председник Сједињених Држава, а његова теза потврдила се као истина и на недавно одржаним председничким изборима у САД – чији је исход био супротан анкетама.

Доналд Трамп се, на изненађење демократа и радост републиканаца, вратио, победивши у свим кључним државама и освојивши и електорске и народне гласове.

Много је разлога за овакав успех, али међу њима, најважнијих је пет узрока, указује Максим Сучков, директор Института за међународне студије МГИМ, у ауторском тексту за РТ.

Прво, конзервативно бирачко тело показало се као изузетно дисциплиновано, па је тако један од потенцијалних путева манипулације демократа временом затворен.

Друго, у традиционалној конфронтацији тзв. партијских коалиција, Трампови политички технолози успели су не само да задрже гласове свог бирачког тела (бели, старији, претежно мушки), већ и да добију неке од „аутсајдера“ (људи друге боје коже, млађи, претежно женског пола), за шта демократе могу кривити лично Камалу Харис, јер је у 2020. Бајден одузео Трампу значајан број гласача у свакој од три категорије.

С обзиром на то да се на претходним изборима земља тресла од пандемије ковида и нереда под паролом „Животи црнаца су важни“, ексцентрични и често недоследан Трамп није изгледао као човек који ће почистити неред, те је у 2020. години победила је потражња за стабилном руком.

„Међутим, четири године касније, Трамп је тај који изгледа као искусан кандидат, док се чини да гласачи никада нису разумели ко је Харис – није постојала кохерентна слика о Камали током њеног потпредседниковања, а покушаји стратега кампање Демократске странке да је претворе у ‘универзалног’ кандидата који се допада обема странама нису успели“, сматра Сучков, додајући да је Трамп бирачима био ближи од Харисове која сваки час мења ставове.

Директор Института за међународне студије указује и на Трампов приметан успех међу латино мушкарцима, али и повећање гласова у другим категоријама становништва.

Трећи разлог за Трампов успех је и то што су, први пут после дуго времена републиканци, а не демократе, успели да привуку „треће“ силе на своју страну. Обично независни кандидати одузимају гласове републиканаца, да би овог пута независни кандидат Роберт Кенеди, који је релативно гледано добио велику подршку, и „кандидат без странке“ Илон Маск, који је отелотворио захтев бирача за нечим концептуално новим уместо вечне борбе „слонова“ и „магарца“ , подржали су Трампа – и то енергично.

Четврти разлог за убедљиви Трампов тријумф јесте и то што су, републиканцима на руку ишли и догађаји „више силе“ који су се дешавали са „завидном регуларношћу“ у овој кампањи – урагани, покушаји атентата на Трампа, називање његових присталица „ђубретом“ итд.

„Ове епизоде ​​биле су важне не толико саме по себи, колико зато што су сваки пут Трамп и његови политички стратези успели да их максимално искористе“, указује Сучков.

Последњи додатни поен за Трампа јесте то што је он направио паметан избор потпредседника Џеј Ди Венса који је бирачима дао слику о будућности Републиканске партије, а демократама дао визију „старе и нове Америке“.
Копрцање оборених пилота

Демократе се, истиче Сучков, сада постепено враћају режиму свакодневне делегитимизације новоизабраног председника, који је испробан 2017-2020, па отуда и „потпуно смешне нове оптужбе о руском мешању“ (наводи да су претње бомбама неким бирачким местима 5. новембра стигле из руских домена), подсећање на недоказане кривичне случајеве против Трампа и изазивање страха од „неизбежне трансформације Америке из демократије у тиранију“.

„Американце, међутим, не занима ништа од овога – много их више занима шта ће новоизабрани председник урадити него да гледају како се ‘оборени пилоти’ копрцају. Али конфронтација између Трампа и такозване дубоке државе није завршена. Временом ће се наћи нови, озбиљнији разлози да значајно ограниче његово политичко маневрисање, ако не и да га избаце из игре“, наводи Сучков, додајући да ће Трамп у новом мандату деловати мање провокативно, али одлучније.

Избором Трампа осмогодишња сага о обнови америчке државе на новим идеолошким принципима не приводи се крају, већ улази у нову фазу, закључује овај аналитичар.