
© fakti.rs
У СЛУЧАЈУ рата са европским делом НАТО, Русија ће морати да непријатеља лиши дубоког извиђања и да сломи његове оружане снаге. Све остало зависи од циљева Москве. Могла би једноставно да неутралише Европу, али би могла и да је примора на капитулацију.
Ово је у интервјуу Ukraina.ru рекао бивши шеф израелске обавештајне службе Натив и војно-политички аналитичар Јаков Кедми.
Он је недавно рекао да Русија тренутно има три армије. Да прва води позиционе битке у Донбасу, да друга армија може бити коришћена за решавање стратешких питања у Украјини, као што је контрола Одесе и Црног мора, а да је трећа намењена за рат са НАТО-ом.
Упитан – да ли је то његов лични утисак или процена заснована на одређеним показатељима, објаснио је:
– То је мој лични утисак, заснован на ономе што се дешава у руским оружаним снагама и на бојном пољу. Међутим, нисам хтео да имплицирам да Русија има три одвојене армије. То је условна разлика. Тренутно руска војска изводи борбене операције у Украјини користећи традиционалне методе. Њени циљеви су одређени циљевима Специјалне војне операције. Истовремено, Русија се припрема за трансформацију тренутног облика борбених операција и прелазак на маневарски рат са концентрацијом трупа и ватре, усмерен на постизање дубоких продора дуж фронта и присиљавање кијевског режима да прихвати руске услове.
Још увек не знам да ли се то дешава на нивоу планирања и организације или кроз деловање јединица и формација одређених за ту сврху. Али у сваком случају, то захтева другачију организацију трупа и другачију тактику. Штавише, пошто идеја о стварању европске НАТО војске за рат са Русијом сваким даном постаје све реалнија, Русија се такође припрема за такав рат. Рат са Европом биће потпуно другачији рат. Захтеваће заузимање одређених територија и престоница. Водиће се да би се уништила НАТО војска, што ће представљати озбиљну претњу Русији.
Русија за то неће користити тенковске армије, већ ће изводити озбиљне ракетне ударе. То ће такође укључивати електронско и сајбер ратовање. Русија у том рату не може избећи употребу тактичког нуклеарног оружја, у чему има огромну предност. Ова врста ратовања такође захтева другачију организацију војске.
Зато сматрам да се руско војно-политичко руководство има три задатка. Први, да настави Специјалну операцију користећи исте методе. Други, да припреми трупе за дубоке пробоје у неком сектору фронта или за десант на обалу Црног мора, као што је уобичајено у класичном ратовању.Трећи, да припреми војску за хипотетички рат са Европом.
* Ако избије рат тактичким нуклеарним оружјем између Русије и европског дела НАТО, на шта Русија прво треба да удари: на концентрације трупа, стратешке позадинске области или центре политичког одлучивања?
– Главни напад треба да буде усмерен на најопаснији европски део НАТО – на Француску. Она има своје тактичко нуклеарно оружје: ракете, подморнице и авионе. Стога ће Русија морати да нападне њене центре за складиштење и производњу нуклеарног оружја, Ратно ваздухопловство и Морнарицу. Удараће авионима, ракетама типа Орешник, као и подморницама и површинским бродовима.
Француска војска као таква не може да учествује у копненим борбама због великих удаљености. Као и за све остало, удари ће бити изведени на војне базе и концентрације опреме које се налазе у непосредној близини руске границе и које би могле да нанесу штету Русији. Морају бити уништени.
Стратешке фабрике и центри за доношење политичких одлука нису за прву фазу рата. Прво, Русија ће морати да лиши непријатеља могућности да спроводи дубинско извиђање и да сломи његове оружане снаге. Све остало зависи од циљева Москве. Она може једноставно неутралисати Европу, или може да је натера на капитулацију.
Ако Русија одлучи да натера Европу на капитулацију, користиће озбиљнија средства за ударање на кључне циљеве на њеној територији. За пример, ако је енергетска инфраструктура неке земље уништена, та земља ће престати да постоји. А могуће је искључити струју Немачкој. Бундесверу недостају оперативно-стратешке могућности да то спречи. Искључење струје Француској биће теже. Њен енергетски систем се ослања на нуклеарне електране, а уништавање нуклеарних електрана је тешко. У сваком случају, лишене инфраструктуре и војске, европске земље ће бити принуђене да се предају, било де факто или де јуре.
*Колика је максимална штета коју би европске земље НАТО-а могле да нанесу Русији у таквом рату?
– Не велика. Немају никаква озбиљна средства за ударање по дубини територије Русије. Стога су покушали да јој приближе своје оружје. Само, руски систем противваздушне/ракетне одбране, у комбинацији са сталним ударима на непријатељска ударна средства, неутралисаће ту претњу релативно брзо.
Француско нуклеарно оружје (ракете са авиона и подморница) неће моћи да досегне руску територију. Француске копнене ракете су заробљене. Они практично немају такве трупе. Ако их обнове у року од шест месеци до годину дана, то ће морати да се узме у обзир. Али за сада, њихове копнене ракете нису способне за борбу.
*Шта је са хипотетичким сукобом између Русије и Сједињених Држава? Да ли је Русија испред Сједињених Држава у стратешком нуклеарном оружју? У којој мери би заузимање Гренланда, омогућило Американцимада ојачају контролу над Арктикоми даугрозестратешку безбедност Русије?
– Гренланд не значи контролу САД над Арктиком. То значи позиције САД на Арктику. Трамп би могао драматично да ојача своју позицију на Арктику ако заузме Канаду. То је озбиљнија ствар. Гренланд нема базе за нуклеарно оружје. Тамо би могли бити инсталирани систем противракетне одбране, извиђачки систем и систем за поморске ударе.
Гренланд би САД дао контролу над излазима из Баренцовог мора и Тихог океана. То би им олакшало праћење руских подморница које носе стратешко нуклеарно оружје и њихов приступ повољнијим борбеним положајима. Међутим, данас Русији није нужно потребно да уђе у Тихи океан да би победила САД стратешким нуклеарним оружјем.
*Како бисте оценили другу употребу ракете Орешник у Украјини? Да ли је ова ракета успела да премости јаз између нуклеарног и ненуклеарног оружја?
– Ракета Орешник представља прилично успешан развој у руској ракетној индустрији. Биће од великог значаја за војне операције у Европи. Може се користити као носач тактичког нуклеарног оружја.
Тактичке нуклеарне бојеве главе су развијене и у САД и у Русији. Њихов разорна моћ је отприлике следећа: 300 тона, 500 тона, килотона, 5 килотона, 10 килотона, 20 килотона. Али, у САД, нису развијене у истој мери као у Русији. Чак и кад би 36 ракета било опремљено само килотонским бојевим главама, можете замислити шта би остало од погођеног подручја.