„Једна од генералних идеја спољне политике Русије треба да буде поентирање на чињеници да је управо она главни генератор међународне безбедности – и за себе и за остатак света“ – рекао је један од водећих московских спољнополитичких експерата Сергеј Караганов.
Он је декан Факултета за светску економију и политику, а указује да Русија постаје извор стабилности у време када Запад губи војну надмоћ која је столећима била основ његове глобалне доминације. Караганов је – заједно са политикологом Дмитријем Сусловом – претходних дана објавио анализу Ново поимање путева за јачање мултиполарне стратешке стабилности.
У интервјуу онлајн-издању „Взгљад“ је прво открио да се та анализа појавила и зато што Русија „нема стратешку идеју ни за себе унутра ни за спољну политику“. Потом је објаснио:
„Прво смо хтели да постанемо Запад, потом се бавили преживљавањем, по само се подизали са колена и коначно опет постали велика сила. А од 2016. то данас – нема ничега. Зато нам је и потребно да почнемо да себе доживљавамо као главни генератор безбедности у свету и да тако почнемо да наступамо“.
Постоје ли претпоставке да Русија буде такав генератор?
— Ми то већ јесмо. Када је СССР нестао, неке земље, које су сматране условно мирољубивим, као да су се откинуле са ланца. Почеле су да силују Југославију, па су напале редом Ирак, Либију… уништивши чудовишан број људи. А чим се Русија вратила у главну арену – ситуација се одмах кардинално изменила.
Русија генерише међународну безбедност и тиме што је уздигла свој стратешки потенцијал и своју способност за ефикасно обуздавање чиме је Западу показала да нема ништа од његове војне надмоћи. Тиме је поставила тачку – тачније три тачке – на дуги процес западног губљења вековне војне доминације која је била основа политичке, економске и културне доминације Запада. Ми смо ослободили свет! Русија ту своју нову позицију мора учврстити, а успут избегавати рат. Ратна претња је сада крајње озбиљна“.
На чему су заснована ваша страховања?
— Појавила су се нова оружја, плус сајбер-оружје, плус дронови који могу носити и атомске и друге бомбе. А дронове сада већ лансирају и из Јемена. Зато је ситуација технички много експлозивнија него пре 30-40 година. Свему томе треба додати и срозавање нивоа елита у многим земљама, а неке од њих су очајне што губе…
Имате ли у виду западне земље?
— Углавном западне земље. А још се у свету, па и у Русији, појавио феномен стратешког паразитизма јер су се људи навикли на мир. Зато је потребно својеврсно вакцинисање мира…
Како оцењујете предлог Русије Европи и НАТО да уведу мораторијум на размештање ракета средњег и малог домета?
— Аплаудирам стојећи!
Засад никакве реалне реакције на ту иницијативу нема…
— Тамошњи лидери су се укопали, они губе, па шиште (као змија). Зато ништа неће моћи одједном, Уосталом, борба за мир је процес…
Зашто пада ниво владајућих елита и зашто је то опасно?
— Кад нема рата, демократија увек бира оне који су гори. Сада је свет много демократскији. Европа, као и САД и многе друге земље, крећу се ка безлидерској демократији. Иду надоле… То је неизбежно при демократији…
У анализи указујете да је сада у свету на власти `генерација телевизора`, а да ће уследити владавина `генерације ајфона`. Шта од тога треба очекивати?
— Генерација телевизора реагује на слику. Русија на свом врху, на сву срећу, има групу која размишља стратешки. Када на врх дође генерација ајфона – то ће бити други људи. Како ће управљати целим земљама они који су навикли да одмах шаљу лајкове? То не знамо, али ја сматрам да ће успех држава зависити и од одгајања елите независне од интернета…
Није ли то утопија?
— Уопште није. Имам сада при себи ајфон којег ћу се одрећи и прећи на мобилни са `дугмићима`. Зато што ајфон смањује моје интелектуалне могућности – сужава моје поље и прождире ми време. Он утиче на мене и зато ћу прећи на `дугмиће`…
Ко су представници телевизијске елите?
— У Европи су сви такви. Најгори је – Макрон. Ни Трамп не оставља равнодушним.
Као је цео свет у потрази за спољним непријатељем…
— Сматрало се да демократији није потребан спољни непријатељ, а погледајте шта се около догађа. Сви себи измишљају непријатеља. У Америци су смислили „руско мешање“ (у своје изборе 2016.) да би се могли објединити против Трампа и преузети контролу над социјалним мрежама које су се биле измигољиле владајућим елитама.
Упозоравате да се систем стратешке безбедности све више компликује. У извештају за дискусиони клуб „Валдај“ се отвара питање – да ли је систем са чврстим ограничењима уопште потребан…
— То је велики и сложен спор. Добро је што Русија преузима лидерство у интелектуалној сфери поводом стратешких питања. Раније смо увек ишли иза Американаца… А како ће изгледати свет – у току је спорење `испод површине воде`. Само, главне тенденције ће избити на површину – пре или касније. Кроз све деценије ће бити успостављен нови војни баланс, створена нова основа . Досадашњи темељ је уништен.
Хоће ли тај нови војни баланс почивати на новим технологијама?
— Да, на новим тенологијама, на нуклеарном и постнуклеарном оружју. Још не знамо како ће то тачно изгледати. Русија је избила тло испод ногу досадашњем систему међународних односа који је био западни. То је један од дубинских разлога што Русију овако бесно нападају. Ми смо Запад лишили доминације.
Како изаћи из постојеће кризе стратешке стабилности?
— Ми предлажемо да се сада не иде на елиминацију нуклеарног наоружања, већ на – мултиполарно нуклеарно обуздавање. То јест: сматрамо да Русија треба да буде заинтересована да САД њу обуздавају, а Сједињене Државе да буду заинтересоване да ми њих обуздавамо и да их се не бојимо. Исто би важило и за Кину.
Код нас неки зазиру од Кине – велика, сусед а – тешко схватљива…
— Ми не желимо да са Кином будемо савезници. Зато што је и за нас и за Кину суверенитет – све. Ми напросто не можемо бити савезници. И ми и Кинези можемо бити само лидери. Друго, Русија и Кина су потребне једна другој. Кина нас јача својим економским јастуком, а Русија својом војном моћи учвршћује позиције Кине.
Треће, ми се не бојимо Кине. И зато што на плану нуклеарног оружја имамо огромну надмоћ. Кина треба да буде заинтересована да ми задржимо то наоружање и да се ње никада не бојимо…
А како са САД, са којима имамо најгоре односе након 1950.?
— Надам се да ће се амерички систем консолидовати ако Трамп поново победи на изборима. То би отворило више могућности него што има сада.
Значи ли то да Трамп одговара Русији?
— Не. Нама би више одговарала Хилари Клинтон која би сахранила Америку, а Трамп је јача. Америка је наш стратешки супарник.
Насловна фотографија: Sergei Karpukhin/Reuters
Извор Факти, 08. октобар 2019.