КАПУСТИН: Русија може да стави вето, и ако Србија не тражи

Ако питање Резолуције још није стављено на дневни ред СБ УН, онда руска делегација, ако јој се, наравно, обрате дипломатским каналима, може тај проблем да реши путем консултација, каже руски правни стручњак Анатолиј Капустин.

За Србију је боље да Резолуција о Сребреници не буде усвојена у Савету безбедности, чак ни као необавезујући документ, јер иако неће имати непосредне правне последице, биће то документ на који ће касније моћи да се позивају у међународним организацијама као на ауторитативно мишљење, упозорава угледни руски стручњак за међународно право и правни саветник Министарства спољних послова Русије Анатолиј Капустин.

У разговору за Спутњик Капустин, заменик директора Института за законодавство и компаративно право при Влади Русије, објашњава да Србија може истовремено и да се обрати Русији да јој помогне у Савету безбедности и да се обрати Савету безбедности да је укључе у списак позваних на седницу ради учешћа у гласању.

Да би Русија евентуално у СБ УН уложила вето на резолуцију о Сребреници, да ли Србија треба прво да се обрати са таквом молбом Русији?

— Не, то није обавезно. Специфичност гласања у Савету безбедности састоји се у следећем: према Статуту и правилима процедуре Савета гласање са коришћењем права вета почиње кад се поставља питање у вези са поглављем 7, тј. о принудним мерама, било привременим или другим, у том случају гласање је обавезно са коришћењем права вета. Ако чланови Савета имају сумње да се питање не односи на поглавље 7, него рецимо на шесто, о мировним средствима, онда се гласа простим пребројавањем гласова, без права вета. Трећа ситуације је кад има сумњи и кад се не зна на које поглавље се тачно односи, тада сам Савет гласањем одлучује — али узимајући у обзир право вета — о томе да ли ће се користити процедура квалификоване већине или просте већине.

Како тај предлог (Британије) помиње геноцид који је међународни злочин и потпада, рекло би се, под 7. поглавље, ту би право вета требало да буде обавезно. Али како имамо посла с Енглезима који схватају да ће, ако износу предлог, Русија бити против, највероватније ће они то да усвајају у виду некаквог необавезујућег документа, препоруке, декларације да се не би користило право вета, него да би се прогурала ствар простом већином. Та процедурална финеса ће сада бити одлучујућа, биће основни моменат који ће одредити резолуцију. Све зависи од тога ко је сада председавајући Савета. Ако председавајући пође на повоцу Британије, онда он може да одлучи како ће да постави питање на дневни ред. Ако га поставе као необавезујући документ, онда ће га усвојити простом већином, а Русија и друге државе ће само моћи да гласају против. То неће утицати на доношење одлуке. Ако се то постави као важно питање, пошто се може тицати неког дела 7. поглавља, као међународни злочин (иако то тамо није прецизно написано, али у принципу, као озбиљно питање, спада у то поглавље), онда ће се користити право вета сталних чланица, у које спада и Русија.

Ако би се Србија ипак обратила Русији да јој помогне у Савету безбедности, може ли Русија утицати да формат те резолуције буде такав да она може да уложи вето?

— Да, наравно, Русија може спровести консултације са чланицама Савета и председавајућим до спровођења гласања, чак и пре изношења на дневни ред. Ако то питање још није стављено на дневни ред, онда руска делегација, ако јој се, наравно, обрате дипломатским каналима, може тај проблем да реши путем консултација.

Пред Србијом су две могућности — или ће се она обратити Русији да уложи вето, или ће покушати сама да то реши кроз консултације…

— Једно друго не искључује. Може и да се обрати Русији и да се обрати писмом Савету безбедности да је укључе у списак позваних ради учешћа у гласању, јер то задире у интересе државе.

Какве последице могу бити уколико Резолуција, чак и као необавезујући документ, буде усвојена у овом виду, како предлаже Британија? Да ли би она имала неке правне последице по Србију, или само моралне?

— Питање је с једне стране просто, јер је сасвим очигледно да препорука не може имати правне последице, али је с друге стране сложено. Зато што затим нема препрека да се касније позивате на такав необавезујући документ, декларацију, у разним међународним организацијама, на Генералној скупштини, да бисте оптуживали, потврђивали. И чак и у Међународном суду се могу понекад прихватати такви индиректни докази. Зато сам чврсто убеђен да никакве непосредне правне последице то неће имати, а компликовано је рећи да ли ће се оне у будућности негде појавити. Можда ће се на међународним конференцијама рећи — ето, Савет безбедности је ипак указао. Да, то није правна норма, али је ипак веома ауторитативно мишљење, али је неки став, макар и политички, али такав који је изнео веома ауторитативан орган, макар и само већином гласова.

Зато свакако није пожељно да резолуција буде донета. Ако неко, Велика Британија, хоће да каже нешто на ту тему — нека каже, али покушавати да у то укључиш Савет безбедности, осим политичке дестабилизације у балканском региону, може имати и негативне последице, у смислу стварања свакојаких препрека и компликација, попут некаквих судских захтева за одштету и слично. Боље да не буде Резолуције.

Може ли Резолуција имати и шире, глобалне последице, у смислу да ако се некоме не свиђа понашање неке земље може да се послужи сличном методом?

— Може. Карактер преседана се не може искључити. На то посебно треба ставити акценат да би знале и друге чланице Савета безбедности, па и сталне чланице, да и за њих, у другим околностима, у потпуно друкчијим питањима — не мора то бити геноцид, могу бити далеко мање озбиљне оптужбе — могу ту полугу увек користити за политички притисак.

Тагови: Анатолиј Капустин, Резолуција, Русија, Сребреница