Као хероин: Погубан утицај друштвених мрежа на децу

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Друштвене мреже

Компанија „Мета“ мора да плати 17 милијарди долара и уведе нове мере безбедности за децу на Фејсбуку* и Инстаграму*, чиме је окончано велико суђење поводом оптужби да њихове платформе изазивају зависност код тинејџера. Ипак, нужне промене које ће уследити неће много помоћи, каже за Спутњик публициста Слободан Стојичевић.

Компанија Мета постигла је договор са 47 америчких савезних држава о нагодби од 17 милијарди долара, чиме је прекинут значајан судски процес о утицају друштвених мрежа на ментално здравље младих. У тужби се наводи да је компанија свесно допринела кризи менталног здравља младих дизајнирањем функција које код деце изазивају зависност . Такође, „Мета“ је оптужена за кршење савезних закона јер је рутински прикупљала податке о деци млађој од 13 година без сагласности родитеља.

Као део нагодбе, „Мета“ се обавезала да ће усвојити низ безбедносних мера које укључују увођење „чврстог ограничења“ дневног времена проведеног на Инстаграму и Фејсбуку за децу, као и обавезне паузе. Компанија ће такође елиминисати искакање нотификација током школских часова и увести строге мере за проверу старости корисника, а родитељске контроле биће ојачане.

Зависност није шала

Стојичевић подржава ове кораке али им не придаје много значаја у погледу ефикасности.

То је као када бисте рекли: „Ограничићемо рекламирање хероина за наркомане у неком делу дана.“ Кад се створи зависност, онда је то сад већ питање игре мачке и миша, како ће деца избегавати те дигиталне забране. То једноставно институционално треба забранити, упливом државе, каже Стојичевић за Спутњик.

Он напомиње да пресуда дефинитивно јесте помак, али да је кардиналнији корак тај што се читава ствар препознаје као проблематична и ризична, да су је признале како државе, тако и многобројни судови.

То је једна велика битка која сад тек креће. Или ће се рачвати на разне делове, или ће је државе забрањивати. То видимо по целом свету, само се о томе баш пуно не пише, а то је да државе ограничавају утицај страних држава на своју омладину. То је изузетно важно. Значи, мора се ограничити не само утицај на децу у неком делу дана, већ се уопште мора ограничити утицај америчких хај-тек корпорација на омладину разних држава.

Европа је то већ схватила, каже он и објашњава да је покренута иницијатива у Европском парламенту да се финансира стварање европске друштвене мреже и европског месинџера. Кинези и Руси су већ далеко загазили на ту путању, сада је ред на остатак Европе.

Добар мали потрошач

Када су се друштвене мреже појавиле око 2005. и 2006. године, као и кад су добиле замах у 2007. години, изгледале су доста другачије, објашњава наш саговорник. Поред тога што би раније, кад се „излиста“ довољно, апликација показивала да је корисник дошао до краја листања дигиталног садржаја, сам садржај чинио је углавном текст. Раније објаве су заправо морале да се читају, док их данас у већини чине кратки снимци. То, каже Стојичевић, потпуно мења начин размишљања и когнитивне способности деце. Штета је огромна, подвлачи он, и примећује се у свим државама света.

Е сад, проблематично питање је да ли ће државе о томе даље бринути. Већина западних држава има много других брига и више их интересује економија, корупција, животни стандард грађана, војска…

Од зависности деце и омладине, наравно, зарађују огромне, мултинационалне ИТ корпорације. Штета настаје и у свим другим државама, не само у Америци. Баш зато многе земље и журе да развију своје аутономне системе комуникација и друштвених мрежа.

Великим ИТ корпорацијама и америчкој држави у потпуности одговара да имају „заглупљене генерације“ које ће полако постати потрошачи. На основу излагања власника ИТ корпорација, Питера Тила , Алекса Карпа , Илона Маска и других милијардера, и више је него јасно да они уопште немају друштвену одговорност , истиче Стојичевић. Њих апсолутно не занима какве ће генерације створити, како ће оне живети и шта ће радити. Њима је савршено довољно да данас зараде.

Из тог разлога државе треба да брину о овим проблемима. Огромна штета је већ направљена и она ће морати да се исправи. У супротном, за 10–15 година постојаће „кретенизована“ америчка и западна нација. Имаћемо младе генерације које долазе са истока и које су расле са ограниченим друштвеним мрежама и утицајима ИТ сектора. Уколико се нешто не предузме, то ће бити крај западне цивилизације и беле расе.

Најављене промене, празан пиксел на екрану

Мета није само корпорација која има Фејсбук или Инстаграм. Они имају и Месинџер, праћење података о људима, које су сајтове посећивали, како им је изгледао дан, која су им интересовања… То су огромне количине података, објашњава Стојичевић, и на основу тога се прави алгоритам персонализације за одређеног човека. У односу на њега, прави се алгоритам препорука — који се производи рекламирају, који се сајтови рекламирају итд.

Најважнија ствар: на основу тога се може рекламирати и такозвани „лајфстајл“, значи поглед на свет, интересовања, значи мењање тог погледа на свет, политичка уверења, начин да се гласа и тако даље. То постоји већ деценијама. Овде је реч о стварању навика, зависности, што је потпуно јасно, и велики је корак да је то уопште покренуто, да се о томе разговара. Кад смо о томе говорили и упозоравали пре четири-пет, шест година, добар део људи је говорио да смо ми теоретичари завере. Од теоретичара завере, ми смо данас постали људи који су говорили о нечему што је заиста важно.

Мета ће, наравно, морати да исплаћује милијарде, као што јој је суд и наредио, с тим што то не значи да ће битно променити тај алгоритам препоруке. То је, у суштини, основа зараде и за Гугл и за велике ИТ корпорације. Они од тога живе и све су прилике да неће ништа релевантно мењати, закључује Стојичевић.