Руска војна база могла би бити распоређена у Централноафричкој Републици, земљи у којој руски војни инструктори успешно учествују у мирном регулисању ситуације. Тренутно је Русија једина држава која ту Републику снабдева оружјем и обучава њену војску. Међутим, остаје питање да ли је Москви потребна база у тој земљи.
Министарка одбране Централноафричке Републике Мари Ноел Којара, која се налази у приватној посети Русији, није искључила могућност распоређивања руске базе у својој земљи. Она је такође нагласила „посебну улогу“ Руске Федерације у политичком решавању конфликта у Републици.
Истовремено, Којара је навела да руски „војни центар за обуку“ у Беренгу, на територији некадашње палате цара Бокасе, већ многи доживљавају као „руску војну базу“, иако то „није тако“.
Коментаришући речи министарке Којаре, члан руског комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич рекао је да многе земље теже ширењу војне сарадње са Москвом и многе би хтеле руске војне базе на својој територији, јер схватају да је Русија данас гарант безбедности.
То сведочи о чињеници да они виде Русију као веома озбиљног и поузданог партнера, који је у стању да осигура њихову безбедност и пружи подршку, подвукао је Клинцевич.
Ширење војне сарадње са Централноафричком Републиком могло би да постане за Москву упориште у Африци, али с друге стране, тај корак би могао да закомпликује односе са ЕУ, која баш и не жели руско присуство у тој афричкој земљи.
Међутим, руски експерти сматрају да не постоји никаква сврсисходност да Русија отвори базу у тој републици.
Снабдевање руским оружјем и присуство руских војних саветника и инструктора помоћи ће у обуци војске и специјалних снага Централноафричке Републике, а то је довољан фактор унутрашње стабилизације ситуације у земљи.
„Руска Федерација је заинтересована за изградњу војне сарадње са афричким земљама. То су земље које ми можемо снабдевати савременом војном техником, а фактички се може обезбедити и неповредивост њихових граница, ако се постигну споразуми о испоруци наших противваздушних система и сличног оружја“, каже за Спутњик војни експерт Александар Жилин.
Експерт додаје да званична изјава Централноафричке Републике о спремности распоређивања руске војне базе показује колико је значајна улога Русије у том региону.
„Може се рећи да је дат одређени старт за јачање руског утицаја у том региону. Како историјско искуство показује, ако се не придржавате данашњих трендова спољне политике, онда се сутра можете наћи на маргинама. Ми то себи не можемо да дозволимо. Једном смо поверовали нашим противницима и сада се НАТО трупе налазе око Калињинграда. Мислим да ми више такве грешке нећемо нигде дозволити, укључујући и афрички регион“, подвукао је Жилин.
Тренутно се воде преговори о томе где ће се тачно наставити обука војске из Централноафричке Републике — у Русији или „код куће“. Генерално, Африканци би желели да физички прошире центар за обуку у Беренгу и позову више руских саветника да дођу у њихову земљу.
Ипак, руски експерти су уверени да се тај центар за обуку неће претворити у пуноправну војну базу. Објекат ће остати у власништву Централноафричке Републике, неће бити јединствене руске војне команде, војних јединица и сличне административне инфраструктуре руског Министарства одбране.
Иако је ембарго на оружје и даље на снази, у децембру 2017. године Савет безбедности УН дозволио је Русији да испоручи Централноафричкој Републици партију стрељачког оружја. Истовремено, руски војни специјалисти су послати у ту Републику, како би обучавали тамошње војнике да рукују оружјем. До сада је обуку прошло 1.300 афричких војника.
Прошле зиме руски транспортни авион „иљушин-76“ први пут је испоручио оружје и муницију у ту афричку земљу, конкретно пиштоље „Макарова“, аутоматске пушке, снајпере… Такође, тамо је упућено и пет војних саветника и 170 инструктора.
Војна сарадња двеју земаља проширена је у августу на форуму „Армија-2018“. Русија и Централноафричка Република потписале су споразум који подразумева слање више инструктора у ту републику, а такође тај договор даје могућност афричкој војсци да се обучава у Русији.
Ако се не рачунају деценије нестабилности у Централноафричкој Републици после стицања независности од Француске 1960. године, та земља је упала у хаос 2013, када су побуњеници, углавном припадници коалиције „Селека“ коју чини више муслиманских група, са власти свргли хришћанску владу од које су се сматрали запостављенима.
У августу прошле године у Картуму одржан је састанак највећих оружаних група у Централноафричкој Републици „Антибалака“ и „Селека“. Сложили су се да створе Централноафричку унију — заједничку платформу за консултације о деескалацији. Декларација усвојена на крају састанка такође позива власти земље да започну рад на помирењу уз помоћ Русије, ЕУ, регионалних и међународних организација.