Као четрдесетпрве – Европа под окупацијом иде ка источном фронту

Наметање става Запада о украјинској кризи и притисак на земље да га прихвате подсећа на 1941. годину, кад је окупирана Европа ишла на источни фронт, каже политиколог Александар Павић описујући однос ЕУ према украјинској кризи.

Запад је проценио, сматра Павић, да је ескалација у Украјини, изазвана дуготрајним игнорисањем проблема Донбаса, тренутак да нови Хладни рат претвори у врући, а у врућем рату маске падају. Једна од тих маски тиче се и ЕУ која се до скора, како истиче, лажно представљала као највећи мировни пројекат у историји човечанства, а сада шаље оружје у Украјину.

„Европа се милитаризује великим корацима, рецимо, Шпанија шаље офанзивно оружје у Украјину. Тиме је на неки начин НАТО већ постао учесник у рату“, истиче Павић, подсећајући и да су у Украјини већ дуго били присутни страни војни инструктори и обавештајни официри из НАТО земаља.

Европа под контролом САД

Директор Евроазијског форума, пензионисани генерал др Митар Ковач са жаљењем констатује да Европа слепо слуша шта јој каже Америка, која је кризу у Украјини искористила између осталог и за то да дисциплинује европске савезнике. Показало се, како каже, да Европа не доноси аутономно ниједну своју политичку, а камоли војну одлуку и да је под тоталном контролом САД и Британије.

„Жалосно је што је ЕУ постала милитантна организација која усисава и друге државе које нису њене чланице. Видимо да се слично понашају и војно неутралне државе у Европи које уводе санкције Русији, а посебан је проблем што ЕУ директно и индиректно инспирише своје чланице да учествују у овом рату. Ово није рат Украјине и Русије, ово је глобални рат Америке и инструментализованих институција ЕУ и НАТО против Русије“, оцењује Ковач.

Кад узмемо у обзир санкције, затварање ваздушног простора, слање војне опреме и оружја, заговарање да ће Пољска уступити свој простор да одатле полећу украјински пилоти — то је директно учешће у рату, а ако би се заиста то десило, упозорава генерал, овај рат би веома брзо попримио регионалне димензије уз директно учешће НАТО јер свака земља која уступи своју инфраструктуру јесте директни учесник тога рата.

Слично мишљење о понашању европских земаља према украјинској кризи има и политиколог др Срђа Трифковић.

„Америчка доминација над Европом данас је далеко успешнија и већа него пре шест деценија кад је француски лидер Шарл де Гол напустио војну структуру НАТО и почео да води отворено дефинисану европску политику која је била заснована на партнерству са тадашњом Западном Немачком. Данас је Америка у силазној путањи а далеко је успешнија у држању Европе под контролом и на краткој узди него што је било случај на врхунцу Хладног рата“, сматра Трифковић.

Историјски тренутак

Павић указује да се у актуелном развоју догађаја око Украјине намећу паралеле са дешавањима у Југославији 90-их година.

„Понавља се слика, и Срби су тако третирани, само оно што је важило за Србе сад важи за Русе. Ново је једино што је то постало толико очигледно зато што је велика позорница у питању и што је Русија глобална сила, па не може више да се тако заташкава“, објашњава политиколог.

Саговорници Спутњика слажу се да је ово историјска прекретница и да се улази у нови свет после ког ништа неће бити исто.

Према речима Митра Ковача, ово је сигурно историјско време „а можда и библијско — зависи од Запада како ће бити“.

„Скинуте су рукавице. Само је питање колико су на Западу спремни да ескалирају овај сукоб и колико су Украјинци спремни да гину за туђ рачун, јер Англоамериканци су мајстори да други гину за њихове циљеве да би ослабили неког трећег“, упозорава Александар Павић.