Номинацију су поднели председавајући Хелсиншке комисије америчког Конгреса, сенатор из Мисисипија Роџер Викер и највише рангирани демократски члан Одбора за спољнополитичке односе Представничког дома, конгресмен из Њујорка Елиот Енгел.

Како се наводи у саопштењу које је објавила Хелсиншка комисија, Наташа Кандић основала је Фонд за хуманитарно право у Београду 1992. године како би документовала тешка кршења људских права почињена за време сукоба током распада бивше Југославије.

„Више од 25 година касније, Фонд за хуманитарно право наставља да се бори за правду за жртве ратних злочина и супротставља екстремном национализму и етничким тензијама које и даље тињају на Западном Балкану“, пише у саопштењу.

У образложењу номинације председавајућег Викера и конгресмена Енгела, између осталог се каже да је детаљна документација ФХП о тим злочинима постала кључна за извршење правде, како у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, који је окончао рад крајем 2017. године, тако и у националним судовима за ратне злочине у земљама региона.

„Главни починиоци злочина, укључујући политичке и војне лидере, први пут од Другог светског рата позвани су на одговорност на међународном нивоу. Преживелим жртвама и трауматизованим заједницама у којима су живели пружена је шанса да поново изграде свој живот. Земље региона подстакнуте су да се придржавају владавине закона и прихвате наслеђе страшне прошлости“, истиче се у саопштењу Хелсиншке комисије.

Конгресмени наводе да је Фонд наставио свој рад „у средини непријатељски настројеној према борцима за људска права“, као и да у Србији „сувише људи покушава да негира стравичне злочине или их оправдава сатанизујући жртве“.

„…A још већи број је ћутао док се етничко чишћење несметано одвијало. Насупрот томе, са Наташом Кандић на челу, ФХП се јавно оглашавао против чинова агресије, извештавао о почињеним злочинима и одбацивао мржњу на којој су били засновани. Иако је то немогуће измерити, уверени смо да су напори Фонда одвратили нека додатана кршења људских права“, истичу сенатор Викер и конгресмен Енгел.

Конгресмени наводе да је Наташа Кандић данас инспирација новој генерацији „посвећених младих професионалаца који воде ФХП“, као и да „нема особе нити организације достојније Нобелове награде за мир“ и да би одлазак награде у њихове руке допринео миру и помирењу у региону, али и другим деловима света.

Рок за подношење кандидатура за Нобелове награде истекао је 31. јануара у поноћ.

Кандидате могу да предлажу чланови националних скупштина и влада суверених држава, чланови Међународног суда правде у Хагу, универзитетски професори, добитници ранијих Нобелових награда за мир и чланови управних одбора организација које су добиле награду као и садашњи и бивши чланови Норвешког Нобеловог комитета.