Хенри Мејер: Како Русија гради трговинске руте за заобилажење санкција

Русија наставља са радом на градњи два нова транспортна коридора који повезују Азију и Европу, настојећи да ослаби притисак санкција уведених због рата у Украјини, истовремено док блискоисточни метеж омета глобалну трговину.

Поморска и железничка мрежа преко Ирана и арктичког поморског пролаза може да оснажи московско окретање азијским економским силама Кини и Индији и да је додатно удаљи од Европе. Оне имају потенцијал да укрцају Русију у средиште великог дела међународне трговине, упркос томе што САД и њени савезници покушавају да изолују председника Владимира Путина због рата.

Ове нове руте могу да скрате време превоза за 30-50% у односу на путовање преко Суецког канала, те да се избегну безбедносни проблеми које носи путовање Црвеним морем, пошто хутски побуњеници нападају међународни транспорт због израелског ратовања против Хамаса у Гази. Ирански ракетни напади и напади дроновима против Израела допринели су овим регионалним превирањима.

Инвестиције у железничке и поморске правде ће омогућити брже путовање руске трговинске руте према Азији.

Преостале потешкоће

И док САД и њихови западни савезници избегавају руте иза којих стоји Русија упркос могућности уштеде, велике азијске и заливске економије су показале интересовање. Ипак, и даље преостају потешкоће.

Застарела иранска инфраструктура отежава развој Међународног северо-јужног транспортног коридора који повезује Индију са европским делом Русије. Чак иако убрзање климатских промена топи арктички лед и чини изводљивије кретање Северном поморском рутом (скраћено СПР), и даље постоје велике логистичке потешкоће дуж удаљене руске обале.

Русија се спрема да инвестира више од 25 милијарди долара како би унапредила руту преко Ирана и побољшала постројења дуж руске арктичке обале, укључујући флоту ледоломаца домаће производње. Она такође планира да патролира дуж СПР уз помоћ мреже база дронова, извештава лист Известија, позивајући се на анонимног званичника Министарства одбране.

Русија је одобрила зајам у вредности од 1,3 милијардо евра (1,4 милијарде долара) Ирану прошлог маја како би била саграђена кључна железничка веза која недостаје, а која ће се протезати 162 километра како би повезала градове Рашт на обали Каспијског језера и Астару на граници са Азербејџаном. Једном када ова железница буде завршена то ће омогућити транспортни саобраћај између Санкт Петербурга и Бандар Абаса, главне иранске извозне руке на Персијском заливу.

„Њена градња ће нам омогућити да остваримо директни непрекинути железнички транспорт дуж целе Северно-јужне руте”, рекао је Владимир Путин током видеоконференције са иранским колегом Ебрахимом Раисијем. „То ће помоћи да се знатно диверзификују глобални транспортни токови”.

Транспортни капацитет дуж северно-јужне руте, која обухвата и дужу железничку везу преко Средње Азије и Транскаспијску поморску мрежу, могао би да се повећа за 85%, на 35 милиона тона до 2030. године, према наводима Евроазијске развојне банке. Она ће повезати Русију са Ираном и Индијом, а потенцијално и са остатком Јужне Азије, приобаљем Персијског залива и Африком. Прошлог августа, Русија је послала први транспортни воз у Саудијску Арабију.

„Уколико други правци буду ометани, овај ће наставити да функционише зато што је отпоран на санкције”, каже Никота Смагин, аналитичар у Руском савету за међународне односе који је основао Кремљ. „То је кључна замисао”.

Трговински бум

Подстакнута руском продајом нафте и куповином електронике, индустријске опреме и аутомобила, трговина са Кином је досегла рекордних 240 милијарди долара 2023. године – што је више него двоструко увећање у односу на 108 милијарди долара, колико је износила 2020. године. Трговина са Индијом порасла је скоро на 64 милијарде долара прошле године, у односу на 10 милијарди три године раније, пошто је индијска куповина руске нафте нагло скочила од почетка рата у Украјини.

Растућа руска трговина са Кином већ је подстакла Кремљ да потроши милијарде долара како би унапредио своју огромну источну железницу проширењем капацитета Транссибирске и Бајкалско-амурске железничке линије до 2030. године.

Трговински бум суседне Турске са Русијом, међутим, сплашњава пошто САД и ЕУ делују против тзв. трговине добрима двоструке намене која Кремљу обезбеђују прекопотребна средства за војну офанзиву у Украјини. Прелиминарни подаци турског Министарства трговине, објављени почетком овог месеца, показују да је извоз у Русију опао за трећину у првом тромесечју у односу на прошлогодишњи ниво.

Развој Северне поморске руте успоравале су западне казнене мере због инвазије на Украјину, које су зауставиле руске планове да извози природни гас у течном облику из терминала Арктик Ел-Ен-Ге два (LNG 2) у Азију пошто су кључни страни инвеститори замрзли своје учешће у овом пројекту. Санкције су, такође, поништиле уговоре према којима је постројење требало да добије ледоломце нужне за пловидбу леденим водама.

Ослобађање од хегемоније

Кинеска поморско транспортна компанија Коско престала је да плови овом рутом од 2022. године, иако пут од Далијана у Кини до Ротердама у Холандији дуж СПР траје око 33 дана, у односу на 48 дана преко Суецког канала. Сав транзит између Азије, Северне Америке и Европе кроз арктички појас, који је 2021. обухватао 40% обима поморског превоза, прекинут је због забринутости да може потпасти под удар санкција.

То се дешава упркос непрекинутим нападима које од краја прошле године изводе јеменске снаге хутских милитаната, који имају иранску подршку у и око Црвеног мора, што присиљава западне транспортне компаније да заобилазе Суецки канал и превоз обављају дужом рутом око југа Африке.

„Међународни транспорт дуж СПР сматра се ризичним због промењене геополитичке ситуације”, каже Михаил Григоријев, стручњак са Арктик који је сувласник и директор консултантске компаније Гекон.

Ипак, лучки оператер Де-Пе Ворлд (DP World) из Уједињених Арапских Емирата у октобру је потписао уговор са руском државном компанијом Росатом за развој контејнерског транспорта дуж руте између Владивостока и Мурманска.

Путин је у јануару присуствовао церемонији полагања кобилице за пети од седам ледоломаца на нуклеарни погон које Русија гради за употребу на Северној поморској рути, назвавши флоту „огромном конкурентском предношћу” за земљу.

На порињању друга два брода новембра 2022. године, Путин је рекао да ће бродови „помоћи Русији да у већој мери искористи свој извозни потенцијал и успостави логистичке везе, укључујући и оне са Југоисточном Азијом”.

У међувремену, Индија инвестира у Чабахар – једну иранску луку која има непосредан излаз на Индијски океан – након што је добила изузеће од америчких санкција.

Железничкa веза преко Ирана, коју подстиче Русија, отвара пут у Средњу Азију, укључујући – што је кључно – и Авганистан, и „нуди скраћење путовања према Европи”, каже Ваишали Басу Шарма, некадашња саветница у индијском Секретаријату савета за националну безбедност (National Security Council Secretariat). Она истиче да су се „економије у развоју коначно ослободиле хегемоније које су створиле развијене земље”.

Аутор текста за „Блумберг” је Хенри Мејер (Henry Meyer).

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Bloomberg.com

Превод: Милош Милојевић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Maksim Blinov/Sputnik via AP Photo