Пише: Кирил Стрељников
Министар одбране РФ Сергеј Шојгу саопштио је да је удео савремених ракета у стратешким нуклеарним снагама Русије достигао 100 одсто.
Навео је и да је руска ратна морнарица недавно добила три најновије нуклеарне подморнице класе Бореј-А, да се завршавају државна испитивања стратешке ракетне подморнице „Император Александар III“, намењене Пацифичкој флоти, а да ће до краја ове године године у употреби бити и савремене вишенаменске подморнице са крстарећим ракетама Калибар, које су већ доказале своју ефикасност и неухватљивост.
Неки ће и на ово да кажу: боље је те паре дати бакама…
Одмах им поручујем: „Сачекајте мало, нисмо завршили, вратићемо се бакама мало касније.
Руски министар додатно је повећање војне моћи своје земље додатно илустровао:
– број носача далекометног прецизног наоружања у морнарици ће до краја године премашити 40;
– ниво савремене војне и специјалне опреме у морнарици достигао је 74 одсто;
– убрзава се темпо модернизације далеколетних авиона који носе нуклеарно оружје;
– наставља се убрзана производња хиперсоничних система Кинжал;
– почињу масовне испоруке јединицама хиперсоничних ракета Циркон.
Шојгу је посебно нагласио да Русија наставља да доследно и ефикасно развија своју нуклеарну тријаду и да је већ више од половине Ракетних стратешких снага већ преопремљено најновијим ракетама Јарс, а да су прве јединице са новом тешком ракетом Сармат ступиле на борбено дежурство.
„Јарс” ће заменити „Топољ”, а НАТО за њихово обарање неће бити довољне, у просеку, две ракете већ чак 50, што значи да је њихово пресретање узалудан посао.
Сармат је још већи проблем за НАТО јер та тешка ракета има своју озбиљну противракетну одбрану, суборбиталну путању, много мамаца и навођених бојевих глава.
Једна таква ракета може државу Тексас претворити у течно стакло, због чега су је злобни назвали „Сотона на квадрат“.
Али, молимо баке и НАТО да не напуштају плаве екране.
Да не би два пута устајали, наши ракетни научници почели су да наоружавају већ убитачне Сармате перспективном борбеном јединицом „Авангард“, коју је председник упоредио са метеором.
„Авангард“ је хиперсонична маневарска бојева глава која може да на циљ пикира огромном брзином – 27 маха (то је баш много) – чак и на покретне циљеве.
Ппрактично да напада из свемира.
„Авангард“ је фактички немогуће открити, пресрести или оборити. Према тужном признању стручњака из британске публикације Дејли експрес, „западни системи противракетне одбране нису у стању да пресретну ове бојеве главе.
Један „Авангард” може да претвори пола Њујорка у пустињу.
Али наш бубањ се и даље врти, а тачна реч је „Буревестник“!
Путин је почетком октобра обзнанио да је Русија успешно тестирала интерконтиненталну крстарећу ракету на нуклеарни погон „Буревестник“. Из очигледних разлога, мало се зна о тој ракети: да има неограничени домет и да може да остане у ваздуху месецима (па чак и годинама) – до добијања команде за напад. Такође: да може неколико пута да облети око Земље и да удари на циљ из било ког правца јер је практично невидљив и нерањив за противваздушну одбрану.
Према речима шефа државе, „ново оружје ће обезбедити стратешку равнотежу у свету за неколико деценија које долазе“.
Али, „људи са симпатичним лицима“ могу поставити питање: како ћете против 800 милијарди долара годишњег војног буџета САД?
Стручњаци ће им на то одговорити: војни буџет Русије јесте десет пута мањи од америчког, али постоје ствари које америчку предност могу свести на нулу, па и отерати у минус.
Ево неколико примера: почетком 2000-их, Американци, који су веровали у своју доминацију, одлучили су да покрену неколико глобалних пројеката: брод Стритфајте, „невидљиви“ разарач Зумвалт, ловац Ф- 35 и интерконтинентална балистичка ракета Сентинел. Резултатом се могу поносити: потрошили на све то 20 година и стотине милијарди долара, а три Зумвалта за 22 милијарде долара тихо рђају негде на путу (хтели да направе 32); Стритфајтери, по пола милијарде долара по комаду, сматрају се „неподобним за озбиљно ратовање; више милијарди долара вредан Ф-35 има „966 критичних проблема и недостатака“; а Сентинел је превазишао све замисливе буџете и рокове, који су сада померени до 2038-ме
Наше руководство је категорично против дилеме „топови или путер“, али, према речима министра Шојгуа, „нуклеарни штит је био и остаје главни гарант суверенитета и територијалног интегритета наше државе“.
А ако постоји штит, онда ће бити и путера, и хељде, и осмеха на лицу наших бака.
Текст преузет са портала РИА Новости/Факти.орг