КАКО ЈЕ КАТАРИНА РИСТИЋ ИЗ ЧИКАГА ПОНИШТИЛА ЛАЖИ О СРПСКОЈ КРИВИЦИ: Муџахедини су нам све спалили, баку силовали и убили, а од мене су тражили да пишем о геноциду над Бошњацима!

СРЕДЊОШКОЛКА из Чикага Катарина Ристић (17) променила је уџбеник из савремене историје за средње школе у Школском дистрикту Парк Риџ града Чикага, у америчкој држави Илиноис!

Захваљујући Каћи и њеном оцу Ранку, у тамошњим књигама више не стоји да јe „Србија деведесетих извршила агресију на БиХ и убила 200.000 муслимана“. Избачене су лекције у којима пише да је председник Слободан Милошевић одговоран за геноцид у Босни, а термин „геноцид у Босни“ замењен је речју atrocity (екстремно суров, насилан акт)…

Школски одбор дистрикта „променио је историју“ после жалбе породице Ристић на програм и након давања стручног мишљења професора Томаса Мокаитиса са Универзитета „Де Пол“, који је, иначе, деведесетих био агресивно антисрпски оријентисан.

Ристићи су иначе у Америку, као избеглице, стигли 1996. године.

Катарина, за „Новости“, објашњава:

– Имала сам 15 година када сам добила задатак да напишем семинарски рад на тему „Геноцид над Бошњацима деведесетих“. О рату сам знала оно што ми је отац испричао: да смо у Америку дошли јер су нам у Босни попалили све, а бака Ковиљка је на Возући силована и убијена 1993. Замислите како ми је било када сам видела литературу према којој треба да пишем рад! Тада сам опет питала оца.

Ранко наводи је био пренеражен када је видео „буклет“ о босанском геноциду према ком његова кћер и њене другарице Кармен, Линдси, Арили и Елисон треба да направе радове. На зеленој насловној страни одштампана је композиција – српски великани, од Светог Саве, преко Николе Тесле, Јована Дучића, Новака Ђоковића, Владе Дивца… и стрелица која од њих „води“ до масовних гробница Сребренице.

– Каћа је, наравно, написала свој рад из других извора и оцењена је највишом оценом – сећа се Ранко.

Професорка историје ми је саветовала да се жалим на градиво Школском одбору и они су заиста реаговали брзо. Ангажовани експерт са Универзитета „Де Пол“ сведочио је да је у питању неистина и директор школе ме је и званично известио о промени наставног програма.

Ристић прилаже писмо директора:

 

* Реч „геноцид“ се избацује и замењује речју atrocities, што се односи на наводну агресију Србије на Босну и Херцеговину.

* Потврђује се да председник Слободан Милошевић није био осуђен за ратне злочине нити геноцид.

* Из школског програма избацују се све књиге које су садржавале нетачне информације.

* Уводи се провера интернет информација које се користе у школству овог дистрикта.

* У програм се уводе документи и извори које је Катарина Ристић користила у својој истрази.

Катарина и њен отац Ранко, пореклом из Завидовића, у Америци су, тако, урадили посао за који и најмоћније лобистичке групе у САД тврде да је немогућ. Променили су антисрпски наратив у земљи у којој је он осмишљен и учинили да бар у њиховом округу истина о крвавим деведесетим у БиХ не буде лажна и једнострана.

Када је битка добијена, Ранко је успоставио контакт са порталом „Србијан тајмс“:

– Договорили смо се да обавестимо све наше епархије и сва удружења Срба у САД о путу како се лажна историја може променити – прича Ранко. – Систем у Америци омогућава свакој заједници да утиче на школство и да нема никавих проблема да истина надјача пропагандне лажи. То је велики посао и морамо ми Срби који живимо у САД да га урадимо, свако у свом америчком „дворишту“.

Антоније Ковачевић, уредник „Србијан тајмса“, за „Новости“ објашњава планове:

Обавестили смо врх СПЦ и нашу дипломатску службу у САД о свему и уверавају нас да ћемо добити сву неопходну помоћ. Српска заједница широм САД ускоро организовано креће да претреса градиво из историје.

ОЗЛОГЛАШЕНИ УНИВЕРЗИТЕТ

Томас Мокаитис, шеф катедре историје на чикашком факултету „Де Пол“, важи за човека који је написао најмрачније неистине о српском народу у БиХ. Поредио је, у време док је радио и за Амерички институт за мир, који је деведесетих водила из сенке Медлин Олбрајт, Милошевића са Хитлером. Сада је лично написао препоруку Школској управи установе у којој учи Катарина да се промени програм јер је градиво о Србима „интернет претеривање“.

А у кабинетима овог факултета професор исламског права Шериф Басиун писао је Статут Хашког суда 1993. године, преформулисавши међународно значење термина геноцид не би ли га прилагодио „српској кривици“.