Како изгледа „Донроова“ доктрина у пракси: И Гренланд је наш

Getty © Photo by Leon Neal

После догађаја у Венецуели, по први пут кинески и руски лидери постављају питање „да ли је Трамп полудео?“, пише славни британски новинар Мартин Џеј за „Сајт фондација стратешке културе“.

Неки аналитичари су и раније постављали питање менталне и психичке урачунљивости председника САД, али то није схваћено довољно озбиљно, барем до Каракаса.

Нови Трампови потези, његова намера да анектира Гренланд, претње упућене Колумбији, Куби, Мексику, Ирану или Канади, дају озбиљан повод да се упитамо да ли је Трамп заиста изгубио здрав разум.

Док се Дони, попут Чарлија Чаплина у филму „Велики диктатор“, игра глобусом – у свету у коме више не постоји међународно право – америчка акција у Каракасу већ изазива озбиљне последице, које ће се убудуће само гомилати.

Једна од Трампових особина, каже чувени британски новинар Мартин Џеј, јесте да никад не размишља стратешки. На пример, сасвим је невероватно да Трамп не може да одговори на једноставна питања новинара о томе како ће се ствари убудуће одвијати у Каракасу, додаје британски публициста, јер није планирао операцију дужу од 24 сата.

Трампов гамбит

Већина Американаца, пословично слабо информисаних, тврди Џеј, не види пуч у Венецуели у његовом правом контексту. Међутим, стручњаци упозоравају да Кина убрзава одбацивање долара и нагло повећава куповину злата.

Уколико Кина трајно блокира продају ретких земних минерала САД – што би утицало на електронику, електричне аутомобиле и на индустрију оружја – епизода у Каракасу ће бити виђена као гамбит који ће потопити Трампа и његово наслеђе, закључује Џеј.

Друга жртва Трампових потеза је оно што је договорено на самиту са руским председником Путином у Енкориџу на Аљасци. Тешко је замислити да Москва и даље верује Трампу и у могућност да с њим склопи неки договор о Украјини.

Изгледа да је око Гренланда све већ одлучено

Који ће бити следећи потез којим ће Трамп изненадити глобус? Неки потези америчке администрације указују да би то могао да буде Гренланд. Најавила га је, у објаву на друштвеним мрежама Кејти Милер, која је, такође, супруга Трамповог заменика саветника за политику Стивена Милера. Објава приказује Гренланд умотан у америчку заставу, уз напомену: „Ускоро“.

„Потребан нам је Гренланд због националне безбедности“, изјавио је Трамп, пренео је „Политико“. Исто је рекао и у интервјуу за ревију „Атлантик“. Из овог или оног разлога, Гренланд нам је неопходан, и то ће се догодити – „на овај или онај начин“. Ланац пуца на месту своје најслабије карике, а то је, у овом случају, мала Краљевина Данска.

„Изгледа да је око Гренланда све већ одлучено – ЕУ ће наставити да ради оно што вазали иначе најбоље раде: да ‘прати ситуацију’ и демонстрира двоструке стандарде“, закључио је специјални изасланик руског председника Кирил Дмитријев на Иксу, уз питање: „Следећа је Канада?“.

Данска премијерка Мете Фредериксен одговорила је Трампу да би, уколико Американци нападну Гренланд, то означило крај НАТО-а.

„Ако САД одлуче да војно нападну другу земљу НАТО-а, онда би све стало – а то укључује и НАТО“, саопштила је данска премијерка у изјавама за телевизије ТВ2 и ДР. Уз додатак: Данци су спремни да бране Гренланд, ако треба, и оружјем.

И ЕУ припрема планове за одбрану Гренланда. Мисле ли Европљани да заиста у стању да бране и одбране Гренланд? Па, наравно да не мисле. Они су, додао је Димитријев, само вазали, који раде оно што иначе раде вазали.

Од Огњене земље све до најсевернијег рта Гренланда

То више није „обичан“ дипломатски спор између Вашингтона и Копенхагена, примећује бразилски геополитичар Лукас Лејроз. То је у ствари нови и жестоки шамар и ЕУ и Данској, чије су елите поверовале у светски „поредак заснован на правилима“. Прво и основно правило је да нема никаквих правила. Друго је да сва правила диктира Вашингтон.

И то је очигледан пример како Трамп спроводи такозвану Донроову доктрину, која се може сажети на следећи начин: „Све је на западној хемисфери наше, и венецуеланска нафта, и Куба и Канада, итд, од Огњене земље све до најсевернијег рта Гренланда“.

„Донроова доктрина“ је игра речи. „Дони“ је Трамп, Монро је амерички председник који је 1823. године прогласио да је читав амерички континент власништво САД.

Иначе, ово није први пут да Трамп помиње америчке претензије на ово северно острво. „Вашингтон пост“ је 2019. године известио да „Трамп жели да купи Гренланд“, уз питање „Колико би то коштало?“. „То би био одличан посао са некретнинама“, закључио је Трамп.

Изјаве специјалног америчког изасланика за Гренланд, да САД не намеравају да освоје или окупирају Гренланд представљају само реторичке украсе, сматра Лејроз, које не могу да прођу елементарне рационалне анализе: „Све чињенице, упркос умирујућој реторици  која повремено долази из Вашингтона, указују да амерички став почива једино на сили“.

Како додаје Лејроз: „Историја међународних односа недвосмислено показује да суверенитет није гарантован уговорима или формалним декларацијама, већ конкретном способношћу да се он одбрани“.

И тако је срушен још један велики западни мит. Трампова администрација сада одбацује либералне наративе, према којима, штавише, показује отворени презир.

Сви су адути у Трамповим рукама

Заправо, интересовање САД за Гренланд претходи Трампу и утемељено је у америчким геополитичким интересима.

Након што су купиле Аљаску 1867. године, САД су неколико пута покушавале да преузму контролу над Гренландом – најпре 1910. године, у оквиру сложеног предлога размене територија, који је укључивао Филипине, Западну Индију и Северни Шлезвиг. Потом 1917. године и, поново, 1946. године, када је Америка понудила Данској 100 милиона долара за Гренланд.

САД су успоставиле војно присуство на Гренланду, на основу споразума о одбрани из 9. априла 1941. године. До краја Другог светског рата, САД су биле активне на 17 локација на Гренланду. Споразумом из 1951. НАТО је признао дански суверенитет над острвом, а споразумом из Игаликуа, од 6. августа 2004, присуство САД је било ограничено на ваздухопловну базу Туле.

Гренланд остаје важан за САД не само због својих богатих ресурса (графит, бакар, никл, титанијум…), већ, пре свега свој стратешки положај на Арктику и, према Трамповим речима, због „присуства Кине и Русије“.

Све то сада изазива панику у Европи, која прекасно открива да се њена безбедност не може одржати пуком моралистичком реториком.

Трампова логика и логика његове администрације је далеко једноставнија и ефикаснија: „Оно што не можеш да купиш, можеш да отмеш, или украдеш“.

С том што су, у односу на раније покушаје, све карте овога пута у Трамповим рукама.