Група седам најразвијенијих земаља света (Г7) на управо одржаном годишњем самиту у Елмау у Немачкој и званично је покренула глобално инфраструктурно и инвестиционо партнерство са циљем да потисне утицај Кине у земљама у развоју. Као одговор на кинеску иницијативу Појаса и пута , САД би у наредних пет година инвестирале 200 милијарди долара, а ЕУ 300 милијарди евра приватних и јавних средстава, пре свега, у инфраструктуру земаља у развоју.
„На нама је да дамо позитиван и снажан инвестициони импулс свету и да покажемо нашим партнерима у земљама у развоју да имају избор и да намеравамо да искорачимо у правцу солидарности како бисмо задовољили њихове развојне потребе“, рекла је председника Европске комисије Урсула фон дер Лајен на заједничкој конференцији за новинаре.
Сузбијање кинеског утицаја – нереално
У добро познатим околностима у свету оптерећеном високом инфлацијом, енергетском кризом и високом ценом хране, у условима украјинске кризе за коју се не зна колико ће трајати, немогуће је не поставити питање колико је реална намера Г7.
Коркоделовић је врло сумњичав да ће у овој ситуацији бити било шта изводљиво од онога што је најављено.
„Још у време америчког председника Доналда Трампа постојао је такозвани план ‘Плава тачка’ и Трампова администрација је формирала посебну државну агенцију која је требало да се брине пре свега о мобилисању приватног капитала за сузбијање кинеског модела у сарадњи са земљама у развоју. Ништа, међутим, није било од тог Трамповог плана. Причало се да су неколико десетина милијарди долара или прикупили или били на путу да прикупе“, подсетио је Коркоделовић за Спутњик.
Ни Трамп, ни Бајден
У том тренутку су, поређења ради, кинеске инвестиције у њен програм Појаса и пута који обухвата сарадњу са 144 државе и међународне организације вределе 900 милијарди долара.
Наш саговорник напомиње да је после тог првог Трамповог, прошле године уследио и Бајденов покушај баш на Самиту Г7 који је прокламовао програм за помоћ земљама у развоју – Изградити нови бољи свет. Он је, међутим, наишао на несавладиве препреке у Конгресу који је одбио тај његов закон, после чега су се, како каже, европски партнери увелико повукли када су видели да у САД немају сарадника у томе.
Коркоделовић истиче да су развијене земље суочене са високом инфлацијом, великим енергетским проблемима због санкција које су наметнуле Русији, претњом глади, нарочито земљама у развоју, због санкција Русији и Белорусији и рата у Украјини, јер су то три земље кључне за производњу житарица, али и вештачких ђубрива. Тек ћемо, сматра он, у идућој и наредним годинама видети последице свих тих великих промена.
Због односа према Русији и Кини
На питање зашто је онда Г7 у овој ситуацији, као да нема преча посла, потегла за сузбијањем утицаја Кине и да ли то има везе са најавом проширења БРИКС-а, Коркоделовић каже да је реч пре свега о политичком приступу у односу на Русију и Кину.
