Да не буде забуне: ово није шашава халуцинација неког откаченог теоретичара завере, већ откриће „Њујорк тајмса“ од 31. јула 2019. „Епстајново поље проучавања“, писао је даље „Њујорк тајмс“, „било је означено као ‘трансхуманизам’, али је заправо то била апдејтована верзија еугенике (…) какву су нацисти примењивали 1930-их“.

Епстајнов круг сарадника укључивао је физичара Стивена Хокинга и неколицину других теоријских физичара, неуролога, молекуларних инжењера и еволуционих биолога. Барем 8 од 10 именованих Епстајнових научника, почев од самог Хокинга, истовремено су сарађивали и са Светским економским форумом. А директну везу између Епстајновог плана „употребе генетског инжењеринга и вештачке интелигенције“ са Швабовом организацијом проналазимо у званичном саопштењу о оснивању Центра Светског економског форума у Србији, у коме се најављује то исто – да ће се „користити инфраструктура Центра за секвенцирање генома (…) док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу“.

Пут на који нас Шваб упућује можда, ипак, не води у обећану земљу…

Ево шта је, са своје позорнице у Давосу, човечанству поручио Клаус Шваб, стискајући чврсто песницу док је на енглеском говорио својим реским немачким акцентом: „Будимо јасни: будућност није нешто што се једноставно дешава; будућност градимо ми, моћна заједница окупљена у овој просторији. Ми имамо средства да поправимо стање у коме се налази свет.“

Претходно је, у предавању под насловом „Глобално лидерство потребно у ери Четврте индустријске револуције“, најавио и да ће се „много више концентрисати на обликовање система за будућност“ у „глобалном систему владавине“ – од дигиталне технологије, преко економског и монетарног система, до „обликовања будућности здравствених система и образовања… Ми чак имамо и сопствени тим који развија вештачку интелигенцију… Мислим да сви потцењујемо утицај Четврте индустријске револуције… Ово ће бити велики изазов за људску врсту у годинама које долазе. Данас се налазимо у глобалној ситуацији у којој можемо да разликујемо елитну популацију, која ће уживати у предностима Четврте индустријске револуције, и имамо оне испод, пролетеријат, што значи, људе који имају само ‘уберизоване’ могућности запослења – рад по потреби, као возачи ‘Убера’ – и између њих средњу класу која је угрожена због константног страха да ће пасти доле до пролетеријата.“

Иначе, писао је „Њујорк тајмс“, „Епстајн је критиковао настојања да се смањи глад у свету и пружи здравствена нега сиромашнима јер то повећава ризик од пренасељености“.

У односу на ове франкенштајновске визије стварања елитне супер-расе надчовека – о чему се говори исувише отворено да би се то смело игнорисати, ма колико да је тешко прихватити да живимо у свету овако мрачне перспективе – све остало што се десило ове године у Давосу, од геополитичких до економских кретања, чини се безмало бенигним.

Па ипак, то не значи и да овом приликом нису исцртане јасне поделе и описане перспективе једног и другог света. Незаобилазни Џорџ Сорош, тако, као главне непријатеље елитне супер-расе из Давоса означио је, предвидљиво, председнике Русије и Кине Владимира Путина и Си Ђинпинга – и бившу немачку канцеларку Ангелу Меркел јер је „направила специјалне дилове с Русијом о снабдевању гасом и Кину учинила највећим трговинским партнером Немачке“ – а похвалио је настојања да се федерализује Европа и затражио да се укине право националног вета и да у такву творевину буде увучен и читав Западни Балкан. Док је непосредне економске изгледе овог света можда понајбоље описао „Фајненшел тајмс“: „Тмурно и несигурно расположење спустило се на Давос.“ Утеху су надљудимогли да потраже у „Медицинској психоделичној кући Давоса“ и шаманима који су их, према извештају „Блумберга“, тамо чекали…

Шта заправо смера елита из Давоса? Шта доноси Четврта индустријска револуција коју најављује Клаус Шваб? И ко је, уопште, тај човек?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали публициста из Швајцарске Слободан Деспот и економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић.

„Иако лично безначајни, људи попут Клауса Шваба добијају огроман публицитет и утицај. И зато не можемо а да се не запитамо која сила стоји иза таквог човека,“ надовезује се Бојан Димитријевић, коментаришући податак да је отац оснивача Светског економског форума (Еуген Вилхелм Шваб) био директор компаније „Ешер Вис АГ“ која је учествовала у нуклеарном програму нацистичке Немачке – у њеном Управном одбору био је и сам Клаус Шваб пре него што је основао форум у Давосу – као и податак да се међу некадашњим члановима Управљачког комитета Билдерберг групе налази и име Клауса Шваба. „Управо зато сам“, додаје Димитријевић, „и склон претпоставци да је он фронтмен неформалних структура које имају велику моћ, и у чије име он учествује у обликовању светских процеса у складу с идеологијом трансхуманизма од које човечанству данас и прети највећа опасност.“

О моћи ових структура сведочи и то што су кроз Швабове програме Глобалних лидера сутрашњице, и потоњи Форум младих глобалних лидера, прошли Ангела Меркел, Тони Блер, Бил Гејтс, оснивачи „Гугла“ и „Википедије“, Емануел Макрон, Џастин Трудо, премијерка Финске Сана Марин, премијерка Новог Зеланда Џасинда Ардерн, премијер Белгије Александер де Кро, министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок…

Насупрот слогану Светског економског форума – „Поправити стање света“ – о човекољубивости људи из Давоса много уверљивије сведоче њихова дела, оличена у подацима организације „Оксфам“ из јануара ове године који показују да је за две године пандемије 10 најбогатијих на свету своје богатство увећало са 700 на 1.500 милијарди долара – а истовремено су приходи 99 одсто човечанства опали. „Ако би ових 10 (најбогатијих) сутра изгубили 99,999 одсто свог богатства, и даље би били богатији од 99 одсто људи на овој планети. Они сад имају 6 пута више него 3,1 милијарда људи из доње половине,“ наведено је у извештају „Оксфама“.

„Западни свет сад живи у постдемократији чије је право лице једна врста корпоративног фашизма у коме нема ни слободе избора ни слободе мишљења јер се сви медији налазе под контролом истог центра одлучивања. То је својеврсни Четврти рајх, као наставак оног Трећег, па отуда и континуитет између нацистичке еугенике и трансхуманизма као супротности човеку и његовој духовности у склопу кога он треба да изгуби и свој верски, и национални и на крају и лични идентитет, због чега је и формирана трансродна идеологија. А из истог извора потиче и толики анимозитет према Русији, који је и идеолошке и геополитичке природе,“ уверен је Бојан Димитријевић.

„Реч је о историјском континуитету који се занемарује. Први председник Европске комисије Валтер Халштајн био је нацистички чиновник, док је Адолф Хојзингер, начелник Хитлеровог Вермахта, постао шеф Војног комитета НАТО-а,“ подсећа Слободан Деспот, и опомиње: „Суштина Четврте индустријске револуције којом нам се сад прети из Давоса састоји се у старој тежњи да се над човечанством оствари тотална контрола – применом напредне технологије. Нови човек заправо треба да буде нови роб. Књиге Клауса Шваба, попут ‘Великог ресета’, заправо представљају каталог онога што треба да нам се догоди, а ми и даље верујемо да је тако нешто немогуће. Али и у праву смо што не верујемо – зато што им неће успети да остваре своје планове