Кад се изопаченост удвостручи: Епстин био укључен у пројекат „дизајнирања беба“ у Украјини?

Осуђени сексуални преступник Џефри Епстин био је умијешан у пројекат „дизајнирања беба“, које је требало да буде спроведено у лабораторијама у Украјини, откривено је у документима.

У низу докумената које је 30. јануара објавило Министарство правде Сједињених Америчких Држава већ су потврђене везе које је Епстин, између осталих, имао са Украјином, а сада се појавила и електронска преписка са америчким бизнисменом Брајаном Бишопом.

Ријеч је о човјеку са којим је Епстин, по свему судећи, углавном разговарао о криптовалутама.

Међутим, крајем јула 2018. година тема разговора била је доста другачија – Бишоп, који је инвеститор у биткоине, истовремено је и заљубљеник у „побољшање људског бића“, како су га касније представили англосаксонски медији.

„Поново сам разговарао са Остином и имамо низ питања у вези са тим колико си заиста озбиљан у намјери да ово желиш, као и која су основна правила да бих уопште истраживао ову могућност са тобом и прешао на наредне кораке“, стоји у поруци упућеној осуђеном сексуалном преступнику.

„Већина ових питања односи се на твоје захтјеве у погледу тајности и приватности, посебно када је ријеч о репутационом ризику, као и о евентуалном финансијском ангажману. Такође, мислим да би било неопходно одређено заједничко разумијевање циљева и изводљивости различитих исхода“, додаје се.

Бишоп је тада предложио још један телефонски позив и истакао да би „један од начина да се ово уради био да се све води под окриљем мог пројекта ‘дизајнерске бебе’, будући да је други резултат сличан и дели велики број истих процедура и лабораторијских захтјева“.

„То би могло да обезбиједи довољан ниво порицања повезаности“, написао је Бишоп у мејлу.

Епстин је пристао да учествује у пројекту, али није желио јавно да се експонира.

„Немам никакав проблем да инвестирам. Једина брига је да не будем виђен као онај који све води“, одговорио му је Епстин.

Услиједила је и потврда – уколико би се обезбиједила апсолутна анонимност, он би могао да буде први инвеститор.

„Одувијек сам замишљао да би, када је ријеч о бебама, морали да постоје строги захтјеви у погледу анонимности – не можемо јавно откривати ко су оне, нити ко су њихови родитељи или добротвори, јер би то дијете у медијима практично, и нажалост, обиљежило као чудака за цио живот. Зато сам увијек полазио од тога да би, код оваквих врста производа, инвеститор морао да има апсолутну анонимност. Сходно томе, финансијска структура мора бити осмишљена имајући ове детаље у виду“, наставио је Бишоп.

„Не умијем да програмирам, али сам прилично добар у структурирању ствари“, одговорио је Епстин.

Неколико дана касније, почетком августа, Бишоп је послао Епстину мејл са документом који је овај „тражио“, односно табелу о коришћењу средстава за компанију „дизајнерских беба“ и „људског клонирања“.

Тражећи од Епстина повратне коментаре на своје процјене – нарочито у погледу рокова „до првог живорођеног ђетета“ – Бишоп му је саопштио да планира да о пројекту разговарају уживо, па чак и да се састану „лично“.

„Без журбе“, услиједио је кратак одговор.

Коресподенција се наставља Бишоповим обавјештењем да је у току „додатно тестирање на мишевима у мојој лабораторији у Украјини“, уз кратко појашњење да је ријеч о хируршким манипулацијама и микроињекцијама.