„Јуроњуз“: Како се западно оружје показало у борбама у Украјини?

Откако је почео сукоб у Украјини прошле године, десетине земаља подржале су Кијев шаљући војну помоћ, а међу послатим наоружањем било је оног које је већ дуго коришћено, али и релативно новог. И за једно и за друго, сукоб у Европи био је тест ефикасности у условима модерног оружаног конфликта.

Према подацима Института за светску економију у Килу међународни партнери обећали су Украјини више од 80 милијарди евра војне помоћи. А колико је ово оружје било ефикасно у правим борбеним условима, поставља се питање у тексту „Јуроњуза“.

Војни стручњак Цезар Пинтадо сматра да су тенкови „леопард“ и оклопна возила „бредли“ имали лош почетак. На видело су изашли недостаци неких старијих модела тенкова, што указује да их више не вреди користити у савременом ратовању.

Има стручњака који сматрају да је недостатак одговарајуће обуке разлог због којег се ова западна војна опрема лоше показала.

„Да су француским тенковима управљале добро обучене НАТО трупе било би мање губитака ових борбених возила у Украјини. Не због тога што су НАТО трупе технички боље прилагођене да раде с овим тенковима, већ зато што знају како да их користе у комбинацији са другим системима, попут артиљерије или пешадије“, каже Метју Шмит са Универзитета Њу Хејвен.

Он сматра да ће временом украјинска војска побољшати своје управљање западном војном техником и наоружањем, али додаје и да ће бити потребно више од тога да би се успело у ратовању.

Широко распрострањена употреба дронова још једна је одлика овог сукоба, а према мишљењу Пинтада они су постали основни елемент ратовања што назива револуцијом – попут увођења авијације у ратне сукобе у Првом светском рату. С друге стране, Шмит сматра да су се дронови показали неефикасним у Украјини.

„Комуникације и електронско ратовање одиграли су много значајнију улогу“, каже Шмит.

Као пример наводи систем који су Оружане снаге Украјине користиле за прикупљање извештаја од очевидаца о кретњу руских трупа: украјинска војска користила је постојеће службе за слање притужби на стамбено-комуналне проблеме како би прикупила ове информације.

Истиче и важност прислушкивања и прекидања система за комуникацију. Нарочито у првим месецима сукоба, то је омогућило да се пресретну поверљиве информације и прекине комуникација међу руским трупама, наводи се у тексту.

„У будућем конфликту видећемо многе дугорочне иновације. А са руске стране, војсци ће бити потребне деценије или више да поново изграде оно што су изгубили у рату. Главна ствар је да ће Руси научити из овог рата да њихови системи нису баш добри“, сматра овај стручњак.