Једино би Немачка могла да направи атомску бомбу, али би одвела Европу у катастрофу

CC BY-SA 2.0 / Dave Bezaire / B61 Nuclear bomb

Немачка би могла да реализује план о стварању нуклеарног оружја, што би представљало велики безбедносни ризик за Европу, с обзиром на историју Немачке и разорну моћ нуклеарног наоружања, упозорава руски војни експерт Виктор Литовкин.

Коментаришући саопштење руске Спољне обавештајне службе да је Европска унија започела тајни рад на стварању сопственог капацитета за производњу нуклеарног оружја он је појаснио да то могу учинити само поједине државе ЕУ , пре свега Француска и Немачка.

Немачка , према његовим речима, има индустријске и техничке капацитете и могућности да створи нуклеарно оружје, док је Француска једина држава – чланица Европске уније која поседује нуклеарни арсенал .

„Друге земље имају могућност да направе одређене компоненте нуклеарног оружја. Дакле, једина земља која може све те компоненте да састави је Немачка. Зато, ЕУ покушава да прикрије Немачку која покушава да створи своје нуклеарно оружје. За европску безбедност то је велика претња. Ни Русија ни друге озбиљне земље неће оставити без пажње стварање нуклеарног оружја, јер нуклеарно оружје у рукама Немачке, земље која је два пута изазвала светске ратове, представља огроман ризик за уништење саме Европе у ватри нуклеарног рата“, упозорава Литовкин.

Литовкин истиче да би немачко нуклеарно оружје представљало велики безбедносни ризик за Европу , па свет не би стајао по страни.

„Ако Сједињене Државе и Израел раде све, чак и прекомерно како Иран не би имао нуклеарно оружје – иако Иран никада озбиљно никога није напао и није покренуо светски рат – онда ће за Немачку, како она не би имала нуклеарно оружје, такође морати да се примени сила, ако дипломатске мере не дају резулатате. По мом мишљењу, у случају да ова идеја буде реализована онда може почети нови рат на територији Европе “, оцењује Литовкин.

Руска Спољна обавештајна служба је, износећи своја сазнања, истакла да је руководство ЕУ и низ њених водећих земаља поново „дотакло дно у сопственом лудилу и политичкој неодговорности, вођено патолошком русофобијом“.

Брисел спроводи план који има за циљ поткопавање међународног система за спречавање ширења оружја за масовно уништење, под изговором „обуздавања“ Русије.

Руска обавештајна служба напомиње да земље ЕУ већ поседују значајно искуство у стварању компоненти нуклеарног оружја и имају индустријску базу за њихову производњу.

Немачка, Италија, Чешка, Белгија, Холандија, Шведска и Шпанија могу да користе своје постојеће нуклеарно гориво за издвајање плутонијума погодног за нуклеарну бомбу. Немачки стручњаци су способни да произведу плутонијум за нуклеарно оружје у року од месец дана и уранијум за нуклеарно оружје у року од недељу дана, наводи се у саопштењу.

Руска Спољна обавештајна служба позвала је Сједињене Америчке Државе и друге земље да спрече Европску унију да развија сопствено нуклеарно оружје како би се избегла нова глобална трка у наоружању.

Шта се крије иза „кишобрана“

На почетку процеса, руководство ЕУ се договорило да обезбеди што затворенији режим припрема за могућу производњу нуклеарног оружја, док јавно Брисел и даље показује приврженост америчком „нуклеарном кишобрану“ како би добио време за тајно формирање сопствене инфраструктуре и припрему јавног мњења.

„Споразум о неширењу нуклеарног оружја, нажалост, грубо крше, пре свега, Сједињене Државе, јер САД су распоредиле на територији Европе – у Италији, Белгији, Холандији, Немачкој и Турској – своје атомске бомбе B-61 серије 12 и 13. Поред тога, обучили су пилоте тих земаља за употребу тих атомских бомби. Штавише, опремили су ловце и бомбардере тих земаља опремом за примену тих бомби. У НАТО-у постоји Комитет за нуклеарно планирање , у који су укључене све земље НАТО-а, чак и Албанија, а које уопште не би требало да буду упознате са нуклеарним планирањем и применом нуклеарног оружја“, наводи Литовкин.

Он оцењује да је то грубо кршење Договора о неширењу нуклеарног оружја , чији први члан, како наводи, говори о томе да се државе које поседују нуклеарно оружје обавезују да неће, ни директно ни индиректно, ни под каквим изговорима, преносити нуклеарно оружје нити контролу над њим било коме, нити ће помагати, подстицати или на било који начин наводити државе које немају нуклеарно оружје да га произведу или набаве.

Члан 2 Споразума о неширењу нуклеарног оружја oбавезује државе које не поседују нуклеарно оружје да га не производе, не набављају и не траже помоћ у његовој производњи, истиче Литовкин. Овај члан забрањује контролу над таквим оружјем, спречавајући ширење нуклеарног арсенала изван држава које су га већ поседовале до 1968. године.

Једина земља НАТО-а која није у овом комитету је Француска, јер још од времена Шарл де Гола не жели да стави своје нуклеарно оружје под туђу контролу тј. контролу НАТО-а, напомиње Литовкин.

Експерт истовремено подсећа и да су повод за америчко-израелске нападе на Иран биле тврдње Вашингтона да је Техеран близу развоја нуклеарног оружја.

„У НАТО Комитету за нуклеарно планирање ови принципи се апсолутно игноришу. Дакле, судбина овог споразума није нимало завидна, посебно после криминалне агресије Сједињених Држава на Иран … Сада Иран разуме да само нуклеарно оружје може да спаси његов суверенитет и независност, као што је то спасило суверенитет и независност Северне Кореје, док Садам Хусеин и Гадафи, као и Иран, нису имали нуклеарно оружје и знамо шта им се догодило“, подсећа експерт.

Криза и енергетски проблеми коче нуклеарне планове

Медији су објавили да власти Велике Британије, Француске, Немачке и Шведске разматрају опције за проширење европског нуклеарног штита због сумњи у америчке гаранције .

Међутим, Литовкин сматра да је идеја о европском „нуклеарном штиту“ нереална и да представља само политичку реторику. По његовом тумачењу, тај концепт се везује за принцип колективне одбране у НАТО-у , али је мало вероватно да би нуклеарне силе попут САД, Британије или Француске заиста употребиле нуклеарно оружје ради заштите мањих савезника.

„Сједињене Државе такође неће користити своје нуклеарно оружје да би заштитиле неке земље. Видимо на примеру Ирана да чак када Сједињене Државе захтевају од својих европских вазала да учествују у деблокади Ормуског мореуза они чак и то одбијају, а да не говоримо о томе да ни Пољска, ни Албанија и ниједна друга земља не могу да рачунају да ће их заштити НАТО“, напомиње експерт.

Он такође истиче да Немачка има потенцијал да развије нуклеарно оружје, али да је тренутно ограничена економским и енергетским проблемима, као и стањем индустрије. Ипак, наглашава да би уколико постоји политичка воља , ти проблеми могли бити превазиђени.

„Једини проблем Немачке данас је озбиљан недостатак енергије. Нема гаса, нити нафте, све је веома скупо. Хемијска индустрија , која је неопходна за стварање нуклеарног оружја, такође је на ниском нивоу, јер нема компоненти за рад и нема горива. Дакле, има много проблема, али главно је поставити задатке, а затим се може радити на његовом остварењу“, сматра саговорник Спутњика.

Када је реч о реакцији Русије, он сматра да би она у почетку била политичка и информациона, док би даљи потези зависили од развоја ситуације.