
© fakti.rs
Аутор:Александар ЈАКОВЕНКО
ДОГОВОРИ између Москве и Вашингтона о украјинском решењу, у оквиру логике европске нормализације, не укључују ништа мање од радикалне трансформације украјинске државности, која се урушава на путу којим ју је колективни Запад упутио пре 12 година.
За разлику од Немачке са њеним Версајем 1919. и капитулацијом 1945. године, Украјина ће у својим новим границама морати да прође ново „гуляј-поле“ и грађански рат, а не окупацију и мировни споразум који нико неће потписати, а камоли спровести.
значи да ће највероватније бити реализована заједничка визија Украјине која неће бити фактор у дестабилизацији Европе и руско-америчких односа.
Тренутни деформисани уставни систем Украјине, обликован тако да одговара крајњим циљевима Запада у вези са Русијом, јасно искључује „меко слетање“ у квалитативно другачију, модерну, а не „фронтовску“ државност.
Мораће да се почне од нуле: са уставотворном скупштином и де факто децентрализацијом под императивом послератне реконструкције – под условом, наравно, да земља може да пронађе здраве снаге способне да се одупру самоубилачким поривима.
Догађаји би се могли брзо одвијати, будући да су Американци не само схватили ствари озбиљно, већ су и обликовали своју политику у виду свеобухватне „велике стратегије“, која се, узгред буди речено, може посматрати као одговор на наш Концепт спољне политике из 2023. године, који је препознао цивилизацијску разлику Русије од Запада.
Логично је да Америка, у својој трансформацији, како би се суочила са захтевима времена, мора да усвоји нешто подједнако радикално, укључујући коначно напуштање промоције „слободе и демократије“ широм света, са оштрим критиковањем савезника који се држе „фаталног неуспеха“ Џоа Бајдена у Украјини.